Виртуелна Галерија Завичајног музеја Јагодина
Аутор изложбе: Јасмина Трајков
Биографија
Никола Татић је рођен у Јагодини 1962. године. Након завршене гимназије, студирао је архитектуру у Београду, а затим је радио као архитекта. Од малена га је привлачила уметност па је читавог живота стварао у различитим медијима. Фотографијом је почео да се бави 1979. године. Излагао је на пет самосталних и око 150 заједничких изложби. Од 1986. је почеo да слика у техници уље на платну, а 1997. се заинтересовао и за дигиталну уметност. Крајем последње деценије 20. века почео је да ради и скулптуре у дрвету. За уметност га је заинтересовао отац који је такође био архитекта. По речима самог Татића, имао је дванаест година када је први пут видео радове чувених сликара Ђорђа де Кирика и Салвадора Далија. Дела ових уметника и генерално уметност и естетика надреализма, имали су великог утицаја у његовом стваралаштву. Никола Татић је умро у Београду 2019. године.
Никола Татић је фотографијом почео да се бави са седамнаест година. Био је члан Фото кино клуба „Вук Караџић“ у тадашњем Светозареву од оснивања овог удружења 1980. године. Прву самосталну изложбу фотографија приредио је средином маја 1980. године у холу Гимназије. Изложио је педесетак радова на којима је представио архитектуру града виђену из његовог угла. Одсуством људске фигуре на снимцима потенцирао је отуђеност човека у савременом друштву. У наредим годинама добијао је и награде за свој рад. На манифестацији „Дани југословенске фотографије“, која се одржава у Чачку и убраја се међу најзначајније изложбе фотографија, 1981. године два Татићева снимка ушла су у савезну селекцију фотографија. Добитник је и прве награде за дијапозитив на изложби Фото кино клуба из Дубровника, као и прве награде за фотографију под називом „Рука“, изложеној на Десетој југословенској изложби омладинске фотографије одржане у Куманову 1984. По одласку на факултет, постао је члан Фото кино клуба „Стив Наумов“ из Београда.
У Збирци уметничке фотографије Завичајног музеја Јагодина налази се девет Татићевих фотографија у којима је видљив утицај надреализма који је упознао још као дечак кроз радове сликара Ђорђа де Кирика и Салвадора Далија. На њега су посебан утисак оставиле Де Кирикове слике „Љубавна песма“ и „Тајна и меланхолија улице“, као и Далијева „Предосећања грађанског рата“ у којима је видео, како је сам говорио, „мистериозне, загонетне светове“. Инспирисан надреализмом и овим уметницима креирао је „енигматична, мистериозна, тиха места“ на својим радовима, а Де Кирикове перспективе, јако светло и тамне сенке посебно је користио на фотографијама градске архитектуре. О свом раду Татић је написао следеће речи: „У многим техникама сликам увек исту идеју, исти свет, другачији од нашег: тихи, далеки и усамљени…Свет који као да чека некога, а тај неко би можда могао бити ти? Ко зна?“
У фотографијама Николе Татића, осим утицаја уметности надреализма види се и његова опчињеност великим именима фотографије као што су Едвард Стајхен (Edward Steichen) и Алфред Штиглиц (Alfred Stieglitz).
