Skip to content Skip to footer

ЈАГОДИНСКИ ФОТОГРАФИ:
Милосав Брајковић (1959)

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Милосав Брајковић је у фотографском животу Јагодине већ скоро пола века. Данас се професионално бави фотографијом као музејски фотограф, док је у својим двадесетим и тридесетим годинама активно излагао како у оквиру градског фото клуба, чији је један од оснивача, тако и на бројним изложбама у градовима читаве некадашње Југославије.

ЈАГОДИНСКИ ФОТОГРАФИ:
Борис Аиро (1963)

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА
Борис Аиро је професионални фотограф запослен од 1994. године на Универзитетској клиници у Бону где се бави медицинском фотографијом. Како научна фотографија не дозвољава експериментисање нити креативност, Аиро потребу да изрази своју креативну страну задовољава бавећи се у слободно време и другом врстом фотографије. Јагодинској публици су познате студијске акт фотографије које је изложио на првој самосталној изложби отвореној у Културном центру у Јагодини августа 2002. године. На виртуелној изложби на сајту Завичајног музеја Јагодина представљене су његове фотографије са темом мртве природе и обалски пејзажи настали приликом његових путовања по Бретањи, Нормандији, Холандији и Мадери.

ЈАГОДИНСКИ ФОТОГРАФИ:
Зоран Мармаковић (1963)

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Зоран Мармаковић је фотографијом почео да се бави као средњошколац 1980. године, а први пут је изложио своје радове 1985. године. За себе каже да је страствени фотограф, што је и потврдио повратком својој пасији – фотографији – после дуже паузе коју му је наметнуло пресељење из родне Јагодине у Салцбург (Аустрија). Као главна тема окупирали су га људи и њихове судбине, па се самим тим претежно посветио портретној фотографији. Људи које фотографише нису професионални модели, а бира их не по изгледу већ по томе што свако од њих има своју причу и свој свет. Специфичним приступом моделу и у црно- белој техници, Мармаковић израђује портрете на којима душу модела откривамо из њихових погледа, бора или израза лица. На овој виртуелној презентацији стваралаштва фотографа Зорана Мармаковића приказали смо две виртуелне изложбе. Обе као теме имају портрет, с тим што су на првој изложби приказане дигиталне, а на другој аналогне фотографије које су део пројекта „Let’s talk about you” на коме Зоран и даље ради.

ЈАГОДИНСКИ ФОТОГРАФИ:
Слободан Штетић (1958)

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Слободан Штетић је први фотограф у Јагодини који је дипломирао фотографију на Факултету примењених уметности у Београду. Фотографијом је почео да се бави крајем седамдесетих година 20. века веома брзо почео да добија награде за свој рад и излаже на значајним манифестацијама и изложбама. У оквиру ове презентације његовог стваралаштва предстaвљене су две виртуелне изложбе аналогних фотографија насталих у највећем броју током осмадесетих година прошлог века. На првој изложби приказани су портрети настали у селима надомак Јагодине или у самом граду. Док су на другој фотографије из циклуса „Нестајање“ које обрађују тему загађивања човекове околине, а и човека самог који је све више отуђен од природе која га окружује.  

ЈАГОДИНСКИ ФОТОГРАФИ:
Никола Татић (1962–2019)

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Након Другог светског рата многи наши суграђани почели су да се баве фотографијом. Током педесетих година 20. века постојао је фото клуб који је чак приредио и изложбу радова својих чланова, а 1980. године основан је Фото кино клуб „Вук Караџић“ који је упркос финансијским потешкоћама успешно радио и чак био организатор значајних изложби у оквиру Салона југословенске омладинске фотографије. Први од чланова овог клуба чији ћемо рад представити, а чије се фотографије налазе и у збирци Завичајног музеја Јагодина је Никола Татић (1962–2019), по струци архитекта и пасионирани уметнички стваралац који се изражавао у различитим медијима. Татић је приредио пет самосталних и учествовао на око 150 заједничких изложби фотографије, а његови радови су добијали награде на државним изложбама. У свом стваралаштву инспирише се естетиком надреализма, креирајући пусте, тихе градске ведуте које делују хладно и нехумано и којима истиче усамљеност и отуђеност човека.

Уметници Поморавља:
Милена Миленковић

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Као другу у низу виртуелних презентација стваралаштва младих визулених уметника Поморавља, представљамо фотографије Милене Миленковић из Параћина која се веома успешно бави уметничком фотографијом и излаже своје радове у земљи и иностранству, а до сада је за свој рад добила око 90 медаља и признања. Одлуком Уметничког савета Фото савеза Србије 2020. године је стекла уметничко звање кандидат мајстор фотографије и тиме постала најмлађа жена којој је ово звање додељено. Милена се  посветила акт фотографији јер јој омогућава да на најбољи начин отелотвори своју идеју којој се изнова враћа и коју истражује сваки пут из другог аспекта. Голо тело је на њеним фотографијама метафора друге стране личности – alter ego, а увођење и женског и мушког тела симбол је дуализма који се крије у сваком човеку. У радовима које представља на овој виртуленој изложби, Милена настоји да прикаже унутрашњу борбу и страхове који се крију у свакоме од нас, што дочарава постављањем тела иза полупрозирног паравана, стакла или га приказује прекривеног драпером.  

Слободан Штетић – Слике

11. мај - 11. јун 2023.

У Завичајном музеју Јагодина отворена је изложба Слободана Штетића једног од најуспешнијих визуелних уметника у Јагодини који је афирмацију стекао и ван граница наше земље. Први и једини пут је самостално излагао у Завичајном музеју у Јагодини 1984. године. Након скоро четири деценије задовољство нам је што обнављамо сарадњу са овим нашим угледним ствараоцем. На овој изложби представљени су његови нови сликарски радови који се могу поделити у три тематске целине: мртве природе, ведуте и апстрактне композиције.

Разговор, комбинована техника на платну, 140 x 110, 2022.

Уметници Поморавља:
Нађа Миливојевић

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

У жељи да оживимо ликовни живот у Јагодини и промовишемо младе уметнике, покренули смо серију виртуелних изложби на којима ће бити презентован рад младих стваралаца из Јагодине који се баве визуелним стваралаштвом. Прва уметница која је представљена је Нађа Миливојевић, докторанд на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку примењена уметност и дизајн. Њен рад приказујемо кроз изложбу „(А)перцепција“ која је премијерно отворена 2022. године у Културном центру Чукарица у Београду.

ЈАГОДИНСКИ ФОТОГРАФИ:
Mилан Вучић (1873–1937)

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Након Михајла Ђорђевића (1851–1891), првог познатог фотографа рођеног у Јагодини, који је радио током осме деценије 19. века, следећи фотограф родом из Јагодине био је Милан М. Вучић (1873–1937). Он је фотографијом почео да се бави најпре као аматер, а био је и један од учесника Прве изложбе фото аматера одржане у Београду 1901. године. Убрзо након ове изложбе у центру Јагодине је отворио фотографски атеље који је био веома продуктиван. Вучић је у току 1910. године отворио у Јагодини стални кинематограф под називом „Електро– биоскоп М. М. Вучића”. Након Балканских ратова, Вучић се више није бавио фотографијом, али се бавио приказивањем филмова, ангажујући у том послу и чланове своје породице који су наставили да воде биоскоп и после Вучићеве смрти.

ЈАГОДИНСКИ ФОТОГРАФИ:
Михаило Ђорђевић (1851-1891)

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Према досадашњим истраживањима, Јагодина је један од првих градова у Србији у којима су отворени фотографски атељеи. Први документовани фотограф који је боравио дуже у граду био је странац, Франц Баубин, пореклом из Прага, који је радио у Јагодини почетком седамдесетих година 19. века. Након њега бележи се име првог фотографа из Јагодине Михаила Ђорђевића (1851–1891). Пошто на очуваним фотографијама наилазимо на три варијанте реверса на којима се помиње његово име, једна од могућих, па чак врло вероватних реконструкција, била би да је након Баубина, Ђорђевић био тај који је радио као фотограф у Јагодини. Претпоставка би била да је са радом отпочео крајем 1874. или током 1875. године. Како је очуван веома мали број фотографија, самостални атеље Ђорђевића није дуго радио. У град је потом стигао фотограф Емануело Клар, пореклом из Немачке, па њих двојица почињу да раде ортачки до 1876. године када Ђорђевић одлази у Крагујевац. Клар је наставио самостално да ради у Јагодини до краја седамдесетих година 19. века, а затим је и он отишао у Крагујевац. Ђорђевић крајем осамдесетих година 19. века ради у месту Јениџе–Вардар (данас Јаница) у близини Солуна где је након краће болести и преминуо 1891. године.

In memoriam: Љубодраг Јанковић Јале (1932–2022)

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Љубодраг Јанковић Јале, истакнути српски сликар и дугогодишњи професор Факултета примењених уметности у Београду, преминуо је у Београду 9. јуна 2022. године. Јагодина је била његов завичај у коме је добио прве поуке о сликању и где је почео да се интересује за ликовну уметност. У знак сећања на професора Јанковића, изражавајући наше велико поштовање према овом уметнику са којим је увек било велико задовољство и част сарађивати, припремили смо виртуелну изложбу на којој смо представили његова дела из фонда Завичајног музеја Јагодина.

Стеван Ђокић - прво место

Изложба фотографија са фото конкурса „Фотографија у музеју“ – ФУМ 2022

1. јун - 29. септембар 2022.

Као пратећи програм манифестације „Музеји за 10“, у којој сваке године средином маја месеца учествују скоро сви музеји у Србији, Завичајни музеј Јагодина је организовао фото конкурс под називом „Фотографија у музеју“. Циљ конкурса је популаризовање културног наслеђа и афирмација фотографије. Конкурс се ове године одржава по први пут, а наша је жеља да постане традиционалан. Одржаваће се два пута годишње: у току манифестације „Музеји за 10“ (средина маја) и уочи Дана Завичајног музеја Јагодина који се обележава 30. септембра. 

РАЂАЊЕ СТАКЛАРСТВА У СРБИЈИ
стакло из збирки Завичајног музеја Јагодина

12. мај - 20. септембар 2022.

Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 2022. година проглашена је Међународном годином стакла (International Year of Glass–IYOG22). Читава ова година биће посвећена афирмисању улоге и значаја које стакло има у науци, економији и култури. Завичајни музеј Јагодина се придружује обележавању Међународне године стакла изложбом „Рађање стакларства у Србији: стакло из збирки Завичајног музеја Јагодина“ на којој је представљено 85 предмета од стакла из збирки Археолошког и Уметничког одељења израђених у периоду од касне антике до средине 20. века. Територија Града Јагодина је колевка националне производње и индустријализације стакла у обновљеној Србији јер је овде основана прва стаклара 1846. године.

„ЈАГОДИНСКО СТАКЛО“
Производи јагодинске фабрике стакла Нацка Јанковића из збирке Завичајног музеја Јагодина

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

У Збирци предмета од стакла чувају се стаклени предмети који су били у употреби у јагодинским кућама од краја 19. до средине 20. века, као и различита стаклена амбалажа међу којом се посебно издвајају боце за пиво са ознаком јагодинске пиваре Михаила Косовљанина и апотекарске боце из апотека у Јагодини и Свилајнцу које су радиле у периоду између два светска рата, као и стакло коришћено у угоститељским објектима.

Најновија истраживања променила су датирање већег броја предмета из ове збирке, односно њихову атрибуцију, тако да је највероватније да у збирци немамо предмете произведене у стаклари Аврама Петронијевића. Међутим, са теренских истраживања донет је налаз стаклених уломака, стаклене масе и делова зидане пећи пронађених у селу Мишевић, на локацији на којој се некада простирала Петронијевићева стаклара. Ови налази су вредно сведочанство о производњи стакла у овој фабрици.

Најзначајнији предмети из збирке свакако су они који су израђени у стаклари Нацка Јанковића, док највећи део стакла у збирци чини увозно стакло, највише аустроугарско, као и стаклени предмети произведени у Српској фабрици стакла у Параћину.

KAKO НАСТАЈЕ СТАКЛО
Преглед стакларства кроз историју и археолошке збирке Завичајног музеја у Јагодини

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

„Узми 60 делова песка, 180 делова пепела морске траве, 5 делова креде или измрвљене шкољке, загреј добро све заједно, охлади и добићеш стакло…“ – каже запис из библиотеке асирског краља Асурбанипала (669 – око 631. г. п. н. е.). Овај текст са средине 7. столећа п. н. е., урезан клинастим писмом, представља најстарији сачувани рецепт за израду стакла.

Ни 2500 година доцније ова рецептура се није значајно изменила: кварцни песак, сода и кречњак остали су основни састојци за производњу стакла. Ипак, историја стакла сеже у много дубљу прошлост од првог писаног помена о томе.

Стара Јагодина на сликама Војкана Величковића из збирке Завичајног музеја Јагодина

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Војин Величковић Војкан један је од најзначајнијих личности културног живота Јагодине друге половине 20. века. Истакао се као ликовни педагог, сликар и покретач ликовног живота у граду. Као предавач у Гимназији био је веома цењен, а његова активност у оквиру Културно-уметничког друштва „Милан Мијалковић“ сматра се зачетком ликовног живота у граду после Другог светског рата. Иза себе је оставио велики број радова, пре свега пејзажа и портрета. Сликао је мотиве старе Јагодине која нестаје пред развојем новог града. Временом је Војкан Величковић постао познат и цењен као хроничар старе Јагодине коју је овековечио на својим платнима.

ЉУБОДРАГ ЈАНКОВИЋ ЈАЛЕ: цртежи

14. септембар - 8. октобар 2021.

У Завичајном музеју Јагодина отворена је изложба истакнутог српског уметника Љубодрага Јанковића – Јалета. Како је Јагодина завичај овог уметника, често је излагао у нашем граду, а 1973. године добио је и престижну награду града „Светозар Марковић“ која се додељивала истакнутим ствараоцима у области културе и друштвених наука. У Јагодини је последњи пут приредио изложбу 2008. године, управо у Завичајном музеју.

Оснивање и рад Јагодинске пиваре

ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА

Једно од првих индустријских постројења у Јагодини, Пивара је била симбол града, а Јагодинско пиво више од 160 година његов бренд. Поводом 150 година од оснивања Јагодинске пиваре, Завичајни музеј је 2002. године приредио изложбу о овој фабрици. Како је рад Пиваре у потпуности престао 2019. године, овом виртуелном изложбом представићемо део грађе коју Завичајни музеј чува у свом фонду, у збиркама фотографија, разгледница, реалија и предмета од стакла и уједно подсетити на богату историју и традицију овог некада угледног предузећа.

ИЛИЈА ИКА ВУКИЋЕВИЋ

РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА

Икине радове јагодинска публика није видела још од 1984. године када је управо у Завичајном музеју приређена његова последња ретроспектива. Од тог времена чини се да је име Илије Вукићевића већ помало и прешло у заборав. Стога би изложба његових радова била прилика да га се сетимо и укажемо на значај који је он имао у обнављању ликовног живота у послератној Јагодини, односно Светозареву и уопште у културном животу нашег града.

Посебан значај ове изложбе је и у томе што се велики број наших суграђана, који у свом власништву имају Икине слике, одазвао позиву Завичајног музеја и пристао да их уступи за потребе излагања. На тај начин, дошли смо до података о више од стотину дела Ике Вукићевића која се налазе у приватном власништву и то не само у нашем граду, већ и у читавом свету.

ARS SACRA
Свештена уметност

22. ОКТОБАР 2019. - 8. ФЕБРУАР 2021.

Ars sacra, свештена уметност, представља значајан чинилац како националне, тако и светске културне баштине, која се у нашој средини систематски изучава и јавности представља према највишим стандардима. Изложена грађа у Галерији Завичајног музеја припада фондовима Уметничког одељења музеја (рукописи, стара и ретка књига, култни и богослужбени предмети, скулптуре, иконе, фреско-уломци, копије фресака, епиграфика, архитектура, фотографија, разгледнице), а избор експоната осветљава сложене околности настајања збирки и указује на њихову разноврсност и укупан културно-историјски значај. У погледу опште замисли и структуре ова изложба надовезује се на поставку под називом Ризнице јагодинских храмова, која је поводом обележавања два века Старе цркве у Јагодини била приређена у Завичајном музеју током лета 2018. године.

МИЛОРАД ТРАЈКОВИЋ ПАЈКО

12. СЕПТЕМБАР - 14. ОКТОБАР 2019.

Милорад Трајковић заузима једно од истакнутих места у културном животу Јагодине друге половине ХХ века као неуморни радник на неговању културног живота у нашем граду. Иако без формалног ликовног образовања, ликовна уметност му је била пасија и њоме се успешно бавио више од шездесет година. Један је од оснивача градског Клуба ликовних уметника, први секретар и његов дугогодишњи председник.

КСЕНИЈА МИЛИЋЕВИЋ: Снови–комуникација са собом

16. ЈУЛ - 8. АВГУСТ 2019.

Снови–комуникација са собом је мастер изложба ликовне уметнице Ксеније Милићевић и уједно њенo прво самостално излагање. Кроз двадесетак слика, чија су тема снови, уметница успоставља специфичну комуникацију са собом, али и са светом око себе. Слика, као визуелна реч, одувек је била моћно средство комуникације. Снови су, такође, слике и то оне које ствара наша подсвест, а изражавају се помоћу симбола. За Ксенију између уметничке слике и сна стоји знак једнакости. Она своје снове материјализује на сликама, a истражујући подсвест и несвесно, открива и ону своју скривену, мрачну страну.

Пафта, Манастир Манасија

Дарови прошлости

13. МАЈ - 24. ЈУН 2019.

Предмети изложени на изложби „Дарови прошлости“ – аквизиције Завичајног музеја Јагодина 2013 – 2019. на себи својствен начин говоре о природи овог краја и животу људи који су га насељавали. Сама изложба, као посебан вид комуникације Музеја са локалном заједницом, прилика је да се још једном помену сви они дародавци који су дали допринос и подршку нашем раду. Уједно она је и позив суграђанима да и на даље наставимо са сарадњом, са циљем да за генерације које ће доћи сачувамо од заборава прошлост нашег завичаја.

МИЛА МОЈА – дечије играчке од праисторије до данас

22. ФЕБРУАР - 19. МАРТ 2019.

Изложба „Мила моја – дечије играчке од праисторије до данас“ реализована је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, а заједнички је пројекат Народног музеја Зајечар, Народног музеја Пожаревац, Музеја Крајине Неготин, Завичајног музеја Јагодина, Завичајног музеја Књажевац и Музеја Срема Сремска Митровица.

Премијерно изложба је приказана крајем децембра 2018. године у Народном музеју Зајечар који је и носилац овог пројекта. После Зајечара, изложба је отворена у Завичајном музеју у Јагодини, а потом је пут наставила по другим градовима чији су музеји сарађивали на пројекту.