Виртуелна Галерија Завичајног музеја Јагодина
Аутор изложбе: Јасмина Трајков
Биографија
Слободан Штетић је рођен 1958. године у Јагодини. На Графичком одсеку Факултета примењених уметности у Београду дипломирао је фотографију код професора Драгољуба Кажића и графику књиге код професора Богдана Кршића. Бави се плакатом, фотографијом, графиком књиге и сликарством. Редовни је професор на Факултету педагошких наука у Јагодини Универзитета у Крагујевцу. Излагао је на више стотина самосталних и групних изложби графичког дизајна, фотографије, сликарства и илустрације у многим градовима у земљи и иностранству: Француска, Пољска, Финска, Немачка, Украјина, Канада, Сан Марино, Швајцарска, Египат, Таипеи (Тајван), Русија, Италија, Мексико, Хрватска, Литванија, Кина, Колумбија, Бугарска, Чешка, Хонг Конг, Мађарска, Еквадор, Перу, Дубаи, Кореја, САД, Боливија и др. Обликовао је више од 200 књига, монографија и каталога из области поезије, белетристике, науке и уметности. Својим илустрацијама обогатио је више песничких књига. Има звање кандидат-мајстора фотографије Фото савеза Србије.
Слободан Штетић је фотографијом почео да се бави током седамдесетих година 20. века, а 1978. године је први пут публици приказао своје радове. Најпре је изложио две фотографије на престижном Октобарском салону одржаном у Београду у периоду од 19. октобра до 19. новембра 1978. године, а већ 25. октобра у Јагодини је приредио прву самосталну изложбу фотографија. Др Миодраг Ђорђевић је у тексту за каталог ове изложбе, осетивши велики потенцијал и таленат младог фотографа, написао: „Својим првим изложбеним наступом показао је озбиљност и квалитет који изненађује и обећава…По свему изгледа да је у велику реку фотографије упловио један прегалац од кога тек треба очекивати.“ Следеће, 1979. године Штетићеве фотографије су поново изложене уз радове најбољих југословенских уметника из области ликовних и примењених уметности на 20. Октобарском салону у Београду.
Слободан Штетић је био активан и у Фото кино клубу „Вук Караџић“ који је основан у Јагодини почетком 1981. године, где је неко време обављао и функцију председника овог удружења. Током осамдесетих година прошлог века, Штетић ниже награде у домену фотографије и излаже на значајним манифестацијама као што је Салон уметничке фотографије „Жисел“ који се и данас одржава у Омољици и Фото салон у Београду. Овом приликом поменућемо само неке од бројних награда које је добио. Марта 1981. године добио је прву награду на изложби „Портрет 81“ која је одржана у Фото салону у Београду. Његове фотографије су се крајем 1981. године нашле међу педесет најбољих фотографија које је Уметнички савет Фото савеза Југославије одабрао и које су током 1982. представљене публици у Пекингу, Источном Берлину, Паризу и Штокхолму. Априла 1982. на изложби експерименталних фотографија под називом „Нова фотографија 82“ коју су организовали Фото савез Србије и Фото-клуб Нови Београд, Штетић је у конкуренцији од 1084 фотографије освојио друго место.
Прво звање у оквиру Фото савеза Југославије – фотограф прве класе, стекао је 1983. године. Четири деценије касније у фотографском опусу Слободана Штетића, данас кандидат-мајстора фотографије, налази се низ фотографија различите тематике. Нарочито се истакао као портретиста „обичних“ људи и то најчешће припадника социјално угрожених група, али је фотографисао и позната имена српске културе. У првом делу презентације приказани су портрети настали у селима надомак Јагодине или у самом граду. То су аналогне фотографије углавном настале током осамдесетих година 20. века.
У другом делу представљен је посебан део Штетићевих фотографија из циклуса „Нестајање“. Четрдесет фотографија из овог циклуса изложено је крајем јуна 1987. године на изложби у Галерији графичког колектива у Београду, што је уједно била и његова прва самостална изложба у овом граду. На овим фотографијама он обрађује тему загађивања човекове околине, а и човека самог који је све више отуђен од природе која га окружује. Како наводи Живорад Ђорђевић, јагодински књижевник и новинар који је од самих почетака пратио стваралаштво Слободана Шетића, у циклусу „Нестајање“ указано је на „рушилачки дах индустријске и технолошке ере пуне неспокојства и оправданог страха од самоуништења“. Једна од фотографијаа из овог циклуса под називом „Остаци“ имала је посебног успеха на изложбама широм некадашње Југославије. На изложби у организацији Фото савеза Југославије одржаној у Београду 1981. године ова фотографија је добила прву награду, а на Деветом југословенском бијеналу фотографије „Челик и нафта 1982“ одржаном у Сиску сребрну плакету. Данас се ова фотографија чува у збирци нашег музеја.
