Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
У збиркама рукописа и ретке књиге постоје два предмета које је Музеј добио на поклон 1970их година – поштански коверат и библија на јерменском језику, некада у власништву Арама Сукијасијана (1897-1960). Он је био туцач кафе и трговац који је у Јагодини живео од Првог светског рата.Трагајући за подацима о овом јагодинском Јерменину, недавно смо са жаљењем установили да је његов гроб у Јагодини претрпео вандализам јер су портрети Арама и његове жене Армене разбијени ударцем. Није тешко закључити да је „кривац“ за ову најновију срамоту то што је на споменику уклесана реч: Јермени. Тешко оштећени двојни портрет стога је пренет у наш Музеј где се чува у Епиграфској збирци. Егзодус избеглица из области Арцах (како је Јермени називају), односно Карабах (како је зову Азери), што је глобална ТВ публика могла уживо да прати ових дана, јесте најновије подсећање на општа места у повести земаљске кугле – не само што се редовно понављају већ су на њих људи свикли…
На сталној поставци Музеја место имају споменути коверат и библија чија је намена да покажу да су наши суграђани неретко етнички и религијски другачији што свако друштво чини богатијим. Арамова библија је вредан примерак с кожним, украшеним повезом, са златотиском и слепим тиском, штампан 1899. године код Јакова Појачијана у Истанбулу. Коверат адресиран на Арама послала му је банка из Чачка, а његове везе с Чачком тек су недавно постале јасне када је Маријана Матовић из Научног одељења Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку објавила узорну монографију Јермени у Чачку: 1885-1950, у издању Народног музеја у Чачку. Истражујући јерменске досељенике у чачанском Архиву нашла је акта која сведоче о околностима под којима је Арам Сукијасијан провео неко време у Чачку. Пошто је 1913. године избегао из Османлијске Турске, он је почетком аустроугарске окупације Србије у Првом светском рату дошао код свог рођака Лазаријана у Чачак а да би избегао интернирање у Турску узео је презиме Лазаријан. Акта говоре да је после рата молио власти да му издају уверење да је његово право презиме Сукијасијан, пружајући објашњење и прилажући изјаве сведока.
Јагодински Архив чува додатне податке из црквене Књиге венчаних: Арам је био рођен 20. 04. 1897. у месту Кемах (које ће постати познато по страдању јерменског живља) у Малој Азији, а његова жена Арменула (Армена) 15. 01. 1903/7. у Смирни (данас Измир). Они су били венчани у Саборној цркви у Нишу 1924. године. Арамови родитељи били су Зора и Сукијас Крикоријан, трговац из Ерзерума, док су Арменини били Такуса и Гарабет Захаријан, златар из Ниша, што значи да су њени родитељи дошли у Србију још раније. У Арамовој библији има занимљивих прилога – летак с aдресом: Avenue des Pyramides No 102 Heliopolis (Egypte) и исечак из новина са снимком генерала Андраника Озанијана (1865-1927). На листовима за белешке на почетку библије налази се и рукописни запис на јерменском. Иако је изгледало да је реч о аутобиографском тексту, захваљујући колегама из чувене библиотеке Матенадаран у Јеревану сада знамо да запис садржи поуке за срећан живот и успешно пословање…
