Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
Једна од најзначајнијих колекција у нашем музеју јесте Збирка скулптура, чије је целовито публиковање и излагање дуже време у припреми. У оквиру збирке чувају се и фрагменти фасадне пластике, тј. фигуре, рељефи и орнаменти извођени у штуку, гипсу и вештачком камену: они сведоче о стилским менама српске архитектуре 19. и 20. века, као и о честим девастацијама градитељске баштине ове земље, због чега мали и велики центри све чешће постају налик инстант насеобинама типа грчког Олимпик Бича. Упркос труду музеалци не стижу увек да сачувају остатке фасадних представа са порушених здања…
Ретка, стога и драгоцена фигурална група пуне скулптуре у Јагодини налази се на фасади куће у улици Кнегиње Милице бр. 42/1, која је током претходних деценија била неколико пута мењана. То је једна од неколико грађевина које је у вароши подигао имућни Петар С. Таушановић. – она сада има првобитне делове тек на врху фасаде, троугани калкан, венац с годином 1892. која одређује њено грађење, као и постоља са две класицистички изведене женске фигуре од теракоте. Судећи по атрибутима које носе, оне означавају и предсказују благостање – она с леве стране у рукама држи рог изобиља с воћем и грожђем а на глави има венац од винове лозе, док је оној с десне у крилу класје а у десној руци срп. Питање на које се тражи одговор је порекло скулптура које су заправо биле изливене из модли. По свој прилици потичу из неког великог европског центра у којима је негована симболика те врсте, имајући у виду аналогије из старије уметности у којима се могу препознати сличне представе персонификација годишњих доба, у овом случају Јесени и Лета.
У трагању за одговорима установили смо да су модле идентичне јагодинским коришћене у Неготину и Аранђеловцу. Снимке тих паралела добили смо захваљајући труду колегиница Зорице Петровић из аранђеловачког Народног музеја као и Слађане Милошевић из Музеја Крајине у Неготину. У Неготину, на главном тргу близу Саборне цркве, постоји угаона зграда, старија од оне у Јагодини, саграђена 1884. године, чији је власник био Димитрије Лазаревић-Гагић, лимар и трговац. На њеном врху налази се исти пар фигура годишњих доба, Јесен и Лето, с тим што су у некој скоријој обнови обојене у бело. Посебно важна сазнања потичу из обиласка тзв. Старог здања у аранђеловачкој Буковичкој бањи. Она је као летњиковац кнеза Михаила Обреновића сазидана 1868. године, по пројекту архитекте Косте Шрепловића и у стилу романтизма, попут Капетан-Мишиног здања у Београду, делу чешког архитекте Јана Неволеа из 1860их. Пре него што је Старо здање доживело велика оштећења, у холу су се могле видети четири фигуре персонификација годишњих доба, постављене у нарочито пројектоване нише. Поред Јесени и Лета групу чине још и фигуре Пролећа, с цвећем у рогу и цветним венцем на глави, као и Зиме, која држи кудељу и вретено. Мада незнатно оштећене, смештене су ради заштите у павиљон Кнеза Милоша.
