Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
По богатству података неисцрпна Збирка старе и ретке књиге нашег музеја чува и издање једног од најчитанијих авантуристичких дела, роман Гроф од Монте Криста (Le Comte de Monte-Cristo), који је Александар Дима Отац (1802-1870) објављивао у наставцима током 1844. и 1845. године. Овај прослављени француски књижевник био је аутор великог броја дела у више жанрова од драме, фантастике и авантуристике, до историографије и документаристике, која су не само превођена на све светске и мање језике већ су често адаптирана за позориште, филм и телевизију – довољно је само поменути његова Три мускетара…
Српско издање под насловом Гроф од Монте-Христо појавило се већ 1855. у преводу Милана Давида Рашића (Земун 1825 – 6. 02. 1875 Београд), писца, правника и издавача, питомца кнежева Милоша и Михајла, стога и једног од најватренијих обреновићеваца. Иако није сматран значајним ствараоцем, ипак, читуља поводом његове смрти у часопису Јавор истиче да као издавач календара Војвођанин (издавао га у Бечу 1853-1859), те због превода Димине књиге и романа Чича-Томина колиба 1853/4. године (под насловом Уја-Томина колеба, sic!) јесте знатно утицао на увећање читалаштва код Срба. Као правник био је предавач Полугимназијe у Београду, али и у Свиштову у Бугарској и Бечу. Након првог издања, његов Монте Христо имао је и друго 1864, а штампање оба издашно је помогао велики народни добротовор Илија М. Коларац (1800-1878), коме је Рашић уз похвална слова посветио оба. Посебно је занимљива позадина издања јер рекламни летак, сада у збирци Матице српске, сведочи о замисли да средства од претплате буду утрошена на подизање споменика Доситеју Обрадовићу, што за 60 година претходи подизању Доситејевог споменика Рудолфа Валдеца у парку на Студентском тргу у Београду. У летку постоји и Бекеров цртеж замишљеног изгледа споменика: овенчани Доситеј, огрнут тогом и с књигом у руци, стоји на постољу крај кога седе персонификације Знања и Славе…
Наш примерак чине привезани томови три различита издања али и стања очуваности па први, чак, има ручно означену фолијацију јер је оригинална пагинација готово сасвим уништена. Први је штампан у Београду, у Штампарији Н. Стефановића и Друга 1864, други у Бечу у Штампарији Јерменског манастира 1856, а трећи у бечкој Штампарији Сомера 1855. Има неколико литографских илустрација чији је аутор био аустријски графичар М. Бекер. На више места у књизи постоје потписи латиницом и ћирилицом њеног некадашњег, можда и првог имаоца, Лазара Гардиновачког који је уз своје име записао и: in Gros Becskerek, Банат. Реч је о граду Велики Бечкерек који је између 1934. и 1946. носио назив Петровград, а који се отада зове Зрењанин. Захваљујући колегама из зрењанинског музеја и архива знамо да су Гардиновачки били једна од познатијих паорских породица овог банатског града чији потомци и данас постоје, док архивски подаци спомињу да је један Лазар Гардиновачки (1879-1941) по занимању био градски достављач и имао свршена 4 разреда основне школе.
Врло занимљив запис на форзац листу садржи оригиналне стихове: Србин је стена, Србин је кам, Србин је јунак, Србин је плам, који припада другој руци. Родољубиви песнички осврт по свој прилици је био надахнут самом књигом из доба романтизма која у оквиру књижевне фабуле садржи повесне догађаје из периода 1815-1838, укључујући две обнове бурбонске монархије у Француској и време Наполеона…
