Пишe: Јасмина Трајков, музејски саветник
„Илија Вукићевић је човек од оног соја људи који живот не схватају као пуко боравиште на овој планети. Он је уметник који носи у себи дечју радозналост, њега свет видљиви и невидљиви интересује, он жели да схвати тајну вечних покрета, да заустави тренутак стварања постојећег универзума, да покуша да одговори на питање: шта смо и шта се око нас догађа. У граду у којем живи људи га знају као личност стално окренуту људима, као културног прегаоца, као учитеља многих који су се упустили у авантуру стварања. Његов је атеље деценијама место на којем се окупљају радозналци, ствараоци и они који воле уметност те љубави ради.“ Овако је у свега неколико реченица поводом последње ретроспективне изложбе Илије Ике Вукићевића, отворене крајем септембра 1984. године у Завичајном музеју у ондашњем Светозареву, данас Јагодини, познати јагодински уметник и новинар Жикица Јовановић истакао суштину Икиног уметничког стваралаштва и личности.
Како је ово била и последња изложба Илије Вукићевића, јагодинска публика четири деценије није имала прилике да види Икина дела, а његово име је већ помало и прешло у заборав. Стога је ретроспективна изложба радова Илије Вукићевића, коју Завичајни музеј приређује у периоду од 25. априла до 25. маја,прилика да га се сетимо и укажемо на значај који је он имао у обнављању ликовног живота и културе уопште у послератној Јагодини. Ова изложба нам је важна и због тога што се велики број наших суграђана који у свом власништву имају Икине слике одазвао позиву Завичајног музеја да их уступи за потребе излагања. На тај начин, дошли смо до података о више од стотину дела Ике Вукићевића која се налазе у приватном власништву и то не само у нашем граду, већ и у читавом свету. Завичајни музеј је 2022. године од Настасије Вукићевић Сенал, братанице Илије Вукићевића која живи у Француској, добио на поклон шест Икиних слика као и његов портрет, рад чувеног српског наивног уметника Јанка Брашића, што је изузетно обогатило фонд нашег музеја.
Илија Вукићевић донео је јагодинској ликовној сцени оригинално и ново сликарство које је наишло на добар пријем публике и критике. Почео је да слика као аматер почетком педесетих година 20. века, када је и први пут излагао. Учио је од Војина Величковића и Љубодрага Јанковића Јалета. Био је плодан стваралац, а своја дела је излагао на колективним и самосталним изложбама по читавој Србији све до 1985. године.Отварања његових изложби била су праве свечаности на којима су говориле истакнуте личности из политичког, друштвеног и културног живота Србије, а казивањем стихова улепшали јагодински песници.
Формирао је специфичан ликовни језик близак надреализму. Његове основне теме су микро и макрокосмос. На сликама је представио „мали свет“ невидљив људском оку. То су Икина „бића“, аморфне форме које лебде у магичном простору. Други свет који је Ика сликао јесте онај удаљен и опет недоступан човеку. То су предели са Месеца и далеких планета.
Сопственим средствима саградио је атеље у дворишту породичне куће. Овај атеље био је, по речима његових савременика, „први, последњи и једини уметнички салон Јагодине“ и „стециште духа овог краја“. Из овог атељеа поникли су многи будући уметници, а Ики је био место где је, посебно ноћу уз звуке класичне музике, стварао своје имагинарне светове и пределе.
Био је неуморан када је у питању рад на ширењу и неговању културе. Припремао је емисије за Радио Светозарево са темама из прошлости града, организовао је прву ликовну колонију у Јагодини, која нажалост није заживела јер се њен рад базирао на ентузијазму учесника и скромну помоћ појединих градских предузећа. Имао је и великог уделау поновном успостављању рада Завичајног музеја након пензионисања првог управника Душана Вукићевића 1961. године. На иницијативу коју је управо Ика покренуо, Музеј је 1963. године оживљен и формиран као установа комплексног типа на челу са новим управником Савом Ветнићем.
На Икину изложбу чекали смо веома дуго. Без обзира на низ оправданих и неоправданих разлога за њено одлагање, ни у једном тренутнку нисмо губили наду и одустајали од њене реализације. Почев од 2015. године Музеј је покренуо низ ретроспективних изложби најзначајнијих јагодинских ликовних уметника. Изложба Илије Вукићевића била је планирана за 30. септембар 2020. године, Дан музеја, али је њено отварање онемогућило избијање пандемије корона вируса. Због неповољне епидемиолошке ситуације,Музејсве до септембра 2021. године није приредио ни једну изложбу. Након овог периода, изложбена делатности многе активности музеја су замрле. Штампање обимнијих каталога није било могуће због недостатка финансија. Ово је основни разлог што је изложба Илије Вукићевића пет година одлагана. Проблем око финансирања можда и даље не би био решен да није било Икиних поштоваоца и пријатеља који су помогли штампу овог каталога, а чија је жеља да остану анонимни.
Као што се Ика борио за живот културе у Јагодини и миидемо његовим стопама упркос свим проблемима на које наилазимо у свом раду. Позивамо вас да 25. априла у 19 часова присуствујете отварању изложбе Илије Вукићевића и дана тај начин сви заједно покажемо да музеји нису „чист трошак“ и да је улагање у културу и уметност оно што јача темеље сваког друштва и обезбеђује будућност нацији и држави.
