Галерија Завичајног музеја Јагодина
ТРАЈАЊЕ ИЗЛОЖБЕ: 11. мај – 11. јун 2023.
Аутор изложбе: Јасмина Трајков
Слободан Штетић је рођен 1958. године у Јагодини. Дипломирао на Графичком одсеку Факултета примењених уметности у Београду. Бави се плакатом, фотографијом, графиком књиге и сликарством. Редовни је професор на Факултету педагошких наука у Јагодини Универзитета у Крагујевцу. Излагао је на више стотина самосталних и групних изложби графичког дизајна, фотографије, сликарства и илустрације у многим градовима у земљи и иностранству: Француска, Пољска, Финска, Немачка, Украјина, Канада, Сан Марино, Швајцарска, Египат, Таипеи (Тајван), Русија, Италија, Мексико, Хрватска, Литванија, Кина, Колумбија, Бугарска, Чешка, Хонг Конг, Мађарска, Еквадор, Перу, Дубаи, Кореја, САД, Боливија и др. Обликовао је више од 200 књига, монографија и каталога из области поезије, белетристике, науке и уметности. Својим илустрацијама обогатио је више песничких књига.
СА ОТВАРАЊА
КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ
Слободан Штетић је један од најуспешнијих визуелних уметника у Јагодини који је афирмацију стекао и ван граница наше земље. Скоро пола века се подједнако успешно бави графичким дизајном, сликарством и фотографијом. Последње две деценије посветио се и педагошком раду, а данас је редовни професор Универзитета у Крагујевцу. Први и једини пут је самостално излагао у Завичајном музеју у Јагодини 1984. године. Након скоро четири деценије задовољство нам је што обнављамо сарадњу са овим нашим угледним ствараоцем. На овој изложби представљени су његови нови сликарски радови који се могу поделити у три тематске целине: мртве природе, ведуте и апстрактне композиције.
Почеци његовог уметничког рада имају великог значаја јер се у њима заправо налази извориште слика које на овој изложби представљамо. Већ у првим радовима установио је своју тематику, а оно што њега као сликара заинтересовало јесте приказивање предмета из свакодневног живота који најчешће више нису у употреби. Као такви, ти предмети говоре о времену које је прошло, а поглед на њих буди успомене. Мртве природе су биле адекватна тема која је омогућавала да се ова уметникова визија отелотвори на сликама. Током деценија она се развијала онако како је и сам уметник сазревао и овладавао сликарском техником. Промена је дошла у начину реализације идеје, а суштина је остала непромењена. То су варијације на тему које се разликују у топлини боја, а уједно реферирају и на традицију интимистичког сликарства.
Друга тема Штетићевог сликарства јесу ведуте на којима су главни мотив једнокуполне или вишекуполне цркве у Венецији или можда неком „измаштаном граду“. Композиционо то су сложенија решења, са ритмичном сменом полукружних линија купола и вертикала тамбура, звоника и других архитектонских елемената. На овим сликама боја доминира над формом и она је та која се од слике до слике мења. Полазећи од појавног света, уметник га, користећи снагу, симболику и реторику боја, претвара у специфичну визуелну манифестацију свог унутрашњег доживљаја и интимног погледа на стварност која је око њега.
Трећу целину на изложби представљају апстрактне композиције од којих се део тек само делимично удаљава од репрезентације појавног те још увек видимо у том ватромету боја мртве природе са вазама са цвећем. Сасвим у току са савременом уметничком сценом, он апстракцију и фигурацију не схвата као неопходне антитезе. Уметник се од своје полазишне основе везане за фигурално и миметичко лагано одваја па фактографија и појавно уступају место експресивном изразу кроз гест и боју. Нове апстрактне композиције ослањају се на наслеђе гестуалности апстрактног експресионизма и духовну непосредност лирске апстракције, а своју индивидуалност уметник манифестује кроз доминацију и блесак боје која зрачи изузетном животном енергијом.
Навикли на Слободана Штетића као графичког дизајнера и свесни свих признања које је добио стварајући у овом домену, морамо да закључимо да се он потпуно истим квалитетом сада представља и као сликар. Његов ликовни језик је већ формиран и препознатљив, потпуно влада основним ликовним елементима који граде слику, пре свега бојом, а његово сликарско стваралаштво сасвим је у току са српском савременом уметничком сценом, нарочито кад је реч о апстрактним композицијама.
