Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
Музејски рад је незамислив без теренских истраживања, рекогносцирања и сталних контаката с непосредним окружењем чиме су својевремено у музејске фондове приспели оригинали или ксерокс копије планова и пројеката појединих кућа старе Јагодине. У тако формираној Збирци архитектуре пажњу привлачи копија архитектонског плана здања у данашњој улици Сутјеска бр. 22 – чини га више листова хартије већег формата а потписао га је 1911. године инжењер Стеван Губеревац.
Ова амбициозно замишљена и луксузно зидана зграда трговаца браће Марковића подигнута је на плацу који са задње стране омеђује река Белица а с предње некадашња Калајџијска чаршија… Двоетажна зграда на разуђеној, асиметричној основи, компонована да одговори функцији породичне куће, има простран подрум са качаром и високи партер с више соба а фасада према улици има два наглашена ризелита с калканима. Детаљи фасаде садрже крупне маскероне и натуралистички изведене биљне орнаменте, типичне украсе за ондашњи модеран стил, западноевропску сецесију. Сложени сецесијски мотиви красе и декорацију улазних врата на снимку из музејске Збирке фотографије до 1941. на коме су Јован Марковић и његова жена Јелена фотографисани око 1930.
Као значајан архитектонски споменик монументална палата Марковића више пута је снимана ради попуњавања документације. Поређење пројекта и актуелног стања показује да има разлика између планираних и изведених детаља декорације на главној фасади. Тако у нивоу венца постоји више гирланди него предвиђених на цртежу, док изведени калкани имају једноставне завршетке а требало је да имају сложеније, волутасте облике. Такође, бочни ступци с врха фасаде немају меандрични вид као на плану, док уместо предвиђеног монограма власника у средишту фасаде стоји украс у виду шкољке.
Најзанимљивији део грађевине налази се уз улазни хол – реч је о просторији полигоналне основе застакљене са свих страна високим прозорима и покривене масивном куполом у облику торња с „јабуком“ на врху. Намену ове необичне собе дознајемо из пројектног плана где је она означена као „Безбрижница“ – служила је, према томе, за одмор, читање новина и књига, разбибригу уопште. У том смислу, њено име одговара називу краљевске палате пруско-немачког краља Фридриха Великог, Sans Souci, подигнуте 1747. крај Потсдама, чији буквални превод с француског значи управо „без бриге“. Марковићева жеља да последује западноевропским обрасцима и да у свом дому има посебан простор за доколицу – кључно достигнуће модерне цивилизације – стоји у оштрој супротности с чињеницом да се у време зидања ове палате граница српске државе с Османским царством још увек налазила код „плаве кућице“ што и данас стоји на улазу у Врање…
