Завичајни музеј је од свог оснивања 1954. године, па до 1979. променио шест локација. Данас се налази у згради саграђеној 1935. године за потребе Соколског дома. Ову зграду је Музеј на коришћење добио 1979. године, да би се коначно у њу уселио 1981.
Соколски дом у Јагодини подигнут је на месту где се првобитно налазила кућа Стевана Стевче Михајловића (1806–1888), угледног Јагодинца, али и значајне личности политичког живота у Србији у време владавине кнеза Милоша и Михаила Обреновића. Између осталог био је један од тутора младог кнеза Милана Обреновића и у два мандата председник Владе. Његова кућа је саграђена 1859. године. У оно време то је била монуменатална грађевина чија је вредост процењена на 6.000 дуката. Имала је приземље и спрат, са по пет прозора према улици на оба нивоа. На спрату је био балкон са кованом оградом. Са леве стране куће налазила се зидана ограда. Стевчина кућа је срушена почетком тридесетих година прошлог века, а плац на коме се налазила уступљен је јагодинском Соколском друштву за изградњу Соколског дома.
Соколски покрет је посебан гимнастички систем који је настао у Прагу 1862, у оквиру тадашње Хабзбуршке монархије, као одговор на покушаје германизације словенских народа. Идејни творац овог концепта био је Мирослав Тирш, а заједно са њим оснивачи су били Јиндрих Фигнер и Емануел Тонер који је и дао име покрету. Он је предложио да та асоцијација носи чешки назив „сокол“ зато што у народним песмама ова птица представља синоним за све јуначко и племенито. Соко је уједно и идеал снаге, лепоте и борбености, а овим именом се код свих Словена означава јунак. Соколске идеје слободе, братства, јединства, истрајности и родољубља прихваћене су и изван Чешке, па је соколство постало панславистички покрет.
У новооснованој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевина Југославија), насталој 1. децембра 1918. године, соколство је представљало један од најважнијих стубова на којима је почивала идеологија југословенства и режим краља Александра I Карађорђевића. Време између два светска рата може се сматрати златним периодом соколства, када је оно имало државну подршку и досегло највећу популарност поставши део масовне културе.
Јагодинско соколско друштво развило се из Гимнастичког друштва „Душан Силни“ основаног 1906. године. Са формирањем државног Савеза соколских друштава „Душан Силни“ и јагодинско Гимнастичко друштво је преименовало своје удружење у Соколско друштво „Душан Силни“. Рад овог друштва прекинут је избијањем Првог светског рата, да би од 1920. године започела његова обнова. Званично је друштво обновило рад 27. јануара 1921. године када је одржана прва скупштина и промењено име у Соколско друштво Јагодина.
Четврта деценија 20. века је раздобље полета јагодинских Сокола, што је уједно и био период највећег успона соколства у читавој земљи. Управо у ово време започела је изградња Соколског дома у Јагодини. Јагодинско соколско друштво је земљиште за подизање дома добило на поклон августа 1932. године. Новчана средства прикупљена су, понајвише, захваљујући приложницима. Камен темељац освећен је 25. маја 1935. године, а већ након пет месеци зграда је била завршена. Освећена је почетком новембра 1935. године када је приређена и велика свечаност.
Пројектант Соколског дома у Јагодини био је Момир Коруновић (1883–1969) који је и сам био члан соколског покрета. Овај истакнути стваралац прве половине 20. века рођен је у селу Глоговац код Јагодине као син тамошњег свештеника Петра Коруновића (1850–1940). Гимназију је започео у Јагодини, а завршио је у Београду, где је и сам у дванаестој години ступио у подмладак друштва Соко, чији ће члан остати до краја живота. Упркос очевој жељи да се посвети војничком позиву, уписао је Архитектонски одсек Техничког факултета Велике школе у Београду. Усавршавао се у Прагу, Риму и Паризу. Иза себе је оставио 143 пројекта од којих је реализовано 83, укључујући сакралне и профане грађевине. У историји српске архитектуре 20. века сматра се једним од најзначајнијих и најоригиналнијих стваралаца. Био је дугогодишњи председник Грађевинско–уметничког одсека Савеза Сокола Краљевине Југославије и најутицајнији градитељ соколских домова. Израдио је нацрте за 25 соколских домова у читавој Краљевини, од којих је 16 реализовано. Соколски домови Момира Коруновића заузимају највише место међу остварењима соколске архитектуре.
Зграда јагодинског Соколског дома спада у Коруновићеве скромније пројекте и мање једноспратне соколане са наглашено вишим, средњим делом главног прочеља, доксатно истуреним. На простору иза зграде Соколског дома налазио се и отворени терен за вежбање. Када се посматра кроз своју друштвену улогу, централна сала Соколане била је мултифункционални простор. Она је уједно била вежбаоница, позоришна сала, биоскопска сала, служила је за приредбе, предавања, игранке и концерте.
Након Другог светског рата у згради се налазило Друштво за телесно васпитање „Партизан“, својеврсни наследник Соколског друштва. У послератном периоду у простору Соколског дома у Јагодини, ондашњем Светозареву, одржаване су и биоскопске и позоришне представе. Након што је у њу смештен Завичајни музеј, зграда је 1987. године проглашена за споменик културе у категорији културно добро.
