Крајем децембра прошле године из штампе је изашло наше ново издање „Стакло из збирки Завичајног музеја Јагодина“. Публикација је реализована захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије. Реч је о каталогу Збирке предмета од стакла Завичајног музеја Јагодина у коме су на 200 страница представљени резултати истраживања историје производње стакла на територији Града Јагодина и каталошки обрађено 167 предмета који чине ову збирку.
Почетак производње стакла на простору данашње Србије почиње 1846. године у близини Јагодине заслугом тадашњег председника Владе и министра спољних послова Кнежевине Аврама Петронијевића. Ово је уједно била и прва фабрика у Србији, а њено отварање означило је почетак индустријске производње у нашој земљи. Фабрика је радила све до Аврамове изненадне смрти која га је задесила 1852. године приликом дипломатске мисије у Цариграду.
Оживљавање српске производње стакла дошло је тек после доношења Закона о потпомагању домаће индустрије из 1873. године. Дозволу за оснивање нове фабрике стакла у Јагодини добио је 7. августа 1879. године Јулије Бозитовац. Налазила на крају Левачке чаршије, на старом друму према Крагујевцу. Није дуго радила јер власници нису имали новчаних средстава како би је модернизовали и на тај начин повећали производњу, па је из тих разлога морала да прекине рад. Стаклару је од Бозитовца 1882. године откупио Атанасије Нацко Јанковић (1829–1898), трговац из Јагодине, уз придружени капитал свог таста Мике Аранђеловића. Убрзо Мика напушта ортаклук, па Нацко наставља самостално да води фабрику. Након Нацкове смрти, управљање фабриком преузима његов син Душан. Суочен са дуговима и другим проблемима, Душан Јанковић је крајем прве деценије 20. века продао фабрику па је она тада и престала са радом.
На мапи индустријског наслеђа, Јагодина је незаобилазна тачка јер је на овој територији отпочела национална производња и индустријализација стакла у обновљеној Србији. У Завичајном музеју Јагодина чувају се предмети који сведоче о самим почецима индустрије стакла. Остаци стаклене масе, стакларске пећи и стаклени уломци пореклом из стакларе Аврама Петронијевића аутентично су сведочанство о постојању и раду првог српског индустријског постројења. Репрезентативне чаше из продукције фабрике стакла Нацка Јанковића, уједно и уникатни производи, рађене за саму породицу Јанковић, односно угледног јагодинског банкара Марка Ђорђевића, оснивача Јагодинске штедионице и зета власника Јагодинске пиваре, указују да је осим стакла намењеног широкој потрошњи, ова фабрика била способна да произведе и луксузне предмете који су добијали медаље на светским изложбама. Збирка Завичајног музеја Јагодина садржи и велики број стаклених предмета произведених у Српској фабрици стакла у Параћину већ у првим деценијама њеног рада па све до краја 20. века.
На крају, ту су и стаклени предмети који су били део покућства јагодинских породица или инвентар у градским кафанама и апотекама. Стакло из збирке Завичајног музеја сведочи о животу становника Јагодине, њиховом материјалном статусу и укусу, те се може сагледавати и из угла примењене уметности, етнологије, али и са индустријског и технолошког аспекта.
Реализацијом овог пројекта публикована је вредна грађа коју Музеј поседује у свом фонду, па се на тај начин допринело доступности музејског наслеђа, што ће, надамо се, бити од значаја и за даље проучавање индустрије стакла у Србији и то самих почетака развоја ове делатности.
Аутор каталога је Јасмина Трајков, историчар уметности, музејски саветник, док је графички дизајн каталога и фотографије предмета израдио Ђорђе Филиповић. Књига је одштампана у тиражу од 300 примерака у штампарији „Златна књига“ и ускоро ће моћи да се купи у Завичајном музеју Јагодина по цени од 2.000 динара.
