Skip to content Skip to footer

Виртуелна Галерија Завичајног музеја Јагодина

Аутор изложбе: Јасмина Трајков

Војин Величковић Војкан рођен је у Београду 1914. године. Почетком двадесетих година прошлог века, са породицом се преселио у Параћин, родно место своје мајке. Након завршене Гимназије, уписао је 1932. године наставнички одсек Уметничке школе у Београду, а септембра 1937. године уписао се на Академски одсек Уметничке школе где су му предавачи били уметници попут Ивана Радовића, Бете Вукановић, Љубе Поповића, Николе Бешевића, Петра Палавичинија…Након завршетка школовања постављен је за учитеља вештина најпре у Куманову, затим у Неготину, а потом 1941. године постаје предавач у Реалној гимназији у Јагодини где ће, уз кратке прекиде, остати следећих пет деценија. Умро је у Јагодини 2001. године.

Војин Величковић Војкан један је од најзначајнијих личности културног живота Јагодине друге половине 20. века. Истакао се као ликовни педагог, сликар и покретач ликовног живота у граду. Као предавач у Гимназији био је веома цењен, а његова активност у оквиру Културно-уметничког друштва „Милан Мијалковић“ сматра се зачетком ликовног живота у граду после Другог светског рата. Ово друштво је основано марта 1945. године. Имало је више секција, а организовањем приредби по селима и у самом граду радило је на развоју културног живота. Око 1947. године у оквиру КУД „Милан Мијалковић“ је на иницијативу Војина Величковића основан Технички одсек средњошколске народне омладине (Т.О.С.Н.О.). Основна делатност овог удружења била је у области визуелне културе (писање парола, израда плаката, транспарената, сценографија и слично). Удружење је марта 1949. године прерасло у ликовну секцију. У њој су били окупљени за ликовну уметност надарени ученици Гимназије у Јагодини, али и велики број занатлија, службеника и радника. Секција је престала са радом 1954. године јер није имала адекватне услове за одржавање својих активности. Наставила је да постоји само као школска секција у оквиру Гимназије.

Нова иницијатива за окупљање ликовних уметника покренута је након изложбе радова шесторице сликара из Јагодине, која је приређена поводом новембарских празника 1959. године. Један од учесника изложбе и главни иницијатор ове идеје био је Војкан Величковић. Градско удружење ликовних уметника интензивирало је своју активност од 1963. године. Његов први председник био је Војкан Величковић који је у то време био и једини школовани ликовни уметник у удружењу.

Војин Величковић је прву самосталну изложбу приредио у Параћину 1939. године, али све до 1953. године више није излагао самостално већ само у оквиру градске секције или у оквиру других колективних изложби. Од 1953. године нижу се његове самосталне изложбе у Параћину, Јагодини и Београду које су по правилу биле изузетно посећене и добијале позитивне критике. Величковић је 1965. године постао и члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).

Војкан Величковић је иза себе оставио велики број радова које чине пејзажи, као његова основна и најчешћа тема и портрети. Радио је цртеже, нешто мање графике, а највише се опредељивао за уље. Пејзаж је заволео још током студија када му је његов професор, а наш познати уметник Љуба Ивановић поклонио мапу својих цртежа са мотивима из Македоније. Већ тада је Војкан почео да слика улице на Палилули, а по доласку у Светозарево (назив Јагодине од 1946. до 1992. године) почео је да израђује пејзаже старих делова града. Суграђани су често имали прилику да га током лета виде како стојећи крај свог штафелаја израђује слике на самој улици, непосредно доживљавајући и преносећи на платно слику старог града који нестаје и узмиче пред наглим развојем новог Светозарева.

Тадашња ликовна критика истицала је ликовне вредности његових акварела, посебно експресивност његовог цртежа, док му је код уљаних слика замерано на колориту који је блед и скоро сив, као и на неуједначеном квалитету слика. Временом када су старе куће и грађевине нестале, а улице града значајно промениле изглед, Војкан је постао хроничар старе Јагодине коју је овековечио на својим платнима.

У збирци Завичајног музеја у Јагодини чува се 31 уље и акварел овог уметника, а на овој виртуелној изложби представљена су она његова дела на којима је као мотив насликана стара Јагодина.

Виртуелна изложба