Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Пише: Смиљана Додић, музејски саветник

Иако је пре пет година управо у Јагодини донета прва осуђујућа пресуда за пљачку културног наслеђа од стране самозваних археолога, хорде „дивљих копача“, ловаца на благо опремљених метал – детекторима не престају да пустоше археолошке локалитете у нашем крају. Осим пљачке и нелегалне трговине антиквитетима који неретко налазе пут до престижних аукцијских кућа широм Европе, штета коју наносе својим рушилачким активностима на заштићеним и културним добрима под претходном заштитом  је немерљива.

Једно од најугроженијих археолошких налазишта под заштитом државе у нашем крају је вишеслојно утврђење „Јеринин град”, на међи атара Старо село и Доњи Мишевић. Ово богато налазиште из периода праисторије, антике / ране Византије и раног средњег века је археолошки истраживано током четири кампање у периоду од 1985-1988. године, када су откривени остаци импозантних бедема утврђња, занатских и стамбених објеката,  као и једнобродне цркве из ранохришћанског периода. Локалитет је Одлуком СО Светозарево бр.011-70/85-01 од 27. 06.1985. године проглашен непокретним културним добром и стављен под заштиту државе. И не само то – парцеле унутар самог утврђења откупљене су од приватних лица, а власништво пренето на Завичајни музеј Јагодина.

Но, са кризом друштва и порастом криминала деведесетих година, интензивирају се нелегалне активности које пружају могућност релативно лаке зараде, па крећу пљачкашки походи детектораша на непокретну културну баштину Србије. Свега двадесетак археолога, колико их је у Заводима за заштиту споменика културе у целој држави укупно запослено, задужено је  за заштиту целокупног непокретног археолошког наслеђа Републике Србије, НАШЕГ наслеђа, оног који су нам вековима остављали дедови и њима њихови, а њима још давнији преци. Оног истог наслеђа које смо ДУЖНИ да сачувамо за своје унуке и њихову децу. Па зар ћемо сво то богатство препустити лоповима да несметано износе из Србије, да се хвале по друштвеним мрежама „својим“ пленом  и чекати скрштених руку да „свако ради свој посао“? То је посао свих нас. Културна баштина Србије је наша обавеза и одговорност.

Завичајни музеј у Јагодини као регионална установа заштите покретних културних добара од свога оснивања непрекидно ради на подизању свести о очувању културног наслеђа. При томе прву линију заштите чине мештани оних села у којима су ранијих година вршена археолошка ископавања, који су поносни на археолошку прошлост свога краја и који чине све да је за будућа поколења сачувају. Изменама и допунама Кривичног закона из 2011. године за нелегална археолошка ископавања и коришћење метал – детектора предвиђена је и казна затвора у трајању до 5 година, па је јагодинска полиција у последњој деценији извршила више хапшења, тужилаштво процесуирало, а суд донео прву пресуду у Србији за такво кривично дело.

Највећа одговорност за очување и заштиту културног наслеђа почива, ипак, на локалној самоуправи, па је у току израда студије о непокретном културном наслеђу на територији  града Јагодина, за коју је задужен надлежни Завод. за заштиту споменика културе у Крагујевцу. Осим тога, започето је обележавање археолошких локалитета постављањем инфо табли, а у плану је побољшање инфраструктуре ради боље презентације и популаризације непокретне баштине нашег краја.

Тако су у петак, 2. јула 2021. године на иницијативу градоначелника Јагодине господина Ратка Стевановића, по инструкцијама полиције, а уз несебичну помоћ представника ловачког удружења „Црни врх“ и ЈП „Стандард“ постављене су две инфо табле у подножју локалитета „Јеринин град“ у Старом селу. Табле су, будући да садрже одреднице упозорења и забране недозвољених ископавања, постављене на прилазу локалитету и у зони заштите испод утврђења. Стога чести изговор пљачкаша да нису знали да је у питању локалитет под заштитом, којим се, при хапшењу користе – више не стоји. Ово је само мали  корак ка потпунијој заштити локалитета и већем присуству на терену свих чинилаца заштите. И на томе се нећемо зауставити…