Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
Један од три овогодишња пројекта за која је јагодински Завичајни музеј добио подршку Министарства културе и информисања Републике Србије јесте амбициозан, али и нужан, Пројекат санације, реконструкције и адаптације музејске зграде. Зидана као Соколски дом 1935. године према пројекту знаменитог архитекте Момира Коруновића, зграда је проглашена и за споменик културе 1987. године. Оштећења зидова у јаком земљотресу 1998. године су током времена проширена због чега су музејски стручњаци (археолози Смиљана Додић и Соња Перић и историчар уметности Б. Цветковић) покренули пројекат обнове зграде са циљем адаптације музејске зграде, проширивања и прилагођавања простора за депое и формирања нове сталне поставке у складу са савременим начелима заштите културних добара. Успешном исходу конкурса пресудно је допринела помоћ др Ненада Шекуларца, редовног професора на Архитектонском факултету у Београду и др Невене Дебљовић-Ристић, саветника у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду, који су нам својим знањем и преданошћу помогли најпре у утврђивању свих оштећења, статичких проблема и других мањкавости на згради, а потом и у састављању пројектне документације.
Пошто је Министарство културе и информисања Републике Србије одобрило прву фазу овог пројекта у износу од 770.000,00 динара, у октобру ове године обављена су планирана геостатичка истраживања темељних зона зграде Завичајног музеја, захваљујући труду и ангажману Милована Поповића и Стефана Јовановића, инжењера геологије, и предузећа Ј. Станковића. Тада су отворене четири сонде уз спољне зидове музејске зграде, и по једна сонда у сали са сталном поставком и у простору етнолошког депоа. Тако су прикупљени подаци на основу којих су у лабораторијским условима обављене сложене анализе састава земљишта за геостатички и геомеханички елаборат као основу за извођење наредних фаза пројекта санације, обнове и адаптације музејске зграде.
