Пише: Јасмина Трајков, музејски саветник
Током четврте деценије 20. века у Јагодини је подигнуто неколико репрезентативних и монументалних грађевина које су биле истински бисери архитектуре нашег града. Једна од њих је Дом јагодинских трговаца данас зграда Радничког универзитета. Ова грађевина је после Другог светског рата претрпела велику девастацију, а данас се налази у веома лошем стању.
Подизањем свог Дома, јагодински трговаци су окончали десетогодишње напоре да сазидају зграду која би задовољавала њихове потребе. Изградња овог објекта планирана је још Регулационим планом из 1924. године, када је и формиран Фонд за подизање Дома трговачког удружења, али се на реализацију чекало нешто дуже. Средства за изградњу дома прикупљена су чланарином и прилозима донатора. Изградња је започела априла 1930. године по пројекту архитекте Момира Коруновића, на углу данашњих улица Кнеза Лазара и Максима Горког. Реч је о једноспратном објекту који је имао живописне контуре и богату фасадну декорацију. Улично прочеље је било рашчлањено на виши, централни блок и на ниже, бочне заобљене трактове. Приземље није имало много декорације, изузев на капителима пиластара и стубаца на улазном трему, док је спрат имао богату архитектонску декорацију. Између прозорских низова налазио се крстасти украс са кругом у центру. Изнад веома истакнутог поткровног венца налазио се низ рогљастих зубаца различите величине. Отвори на спрату су лучног облика и били су уоквирени архиволтама. У приземљу зграде су се налазили локали. Први закупац била је Апотека Резнеровић коју је држао Густав Резнер са супругом Ружом и сином Миланом. На спрату су се налазиле канцеларије Трговачког удружења и Трговачке омладине, као и свечана сала. Овај објекат је настао у најплоднијем периоду Коруновићевог стваралаштва и по општем уверењу, радило се о најлепшој палати предратне Јагодине.
Ликовна обрада ентеријера била је поверена Русу емигранту, официру Викентију Иванову који је радио као професор цртања у јагодинској Гимназији. Сходно намени, ентеријер свечане сале био је посебно украшен. Осим геометријске декорације у горњим деловима зидова и на плафону, коју чине сецесијски медљони налик онима са фасада, било је замишљено да се у кружне рамове постављене у фриз дуж венца на западном зиду сале уграде портрети двадесетосморице најугледнијих јагодинских трговаца. Такође, у овој сали су се налазиле и две мермерне плоче са уклесаним натписима о времену подизања Дома и именима оснивача и добротвора Трговачког удружења. До освећења Дома Иванов је израдио само један део предвиђене декорације. Током прве деценије 21. века пронађен је један портрет угледног трговца Петра Таушановића (1847–1934) за кога се претпоставља да је био део ове декорације, a који се данас чува у Завичајном музеју.
Освећење Дома јагодинских трговаца је обављено почетком јануара 1932. године, уз присуство представника Трговачке коморе из Београда, државних надлештва и хуманитарних друштава, као и великог броја грађана. Службу је вршило пет свештеника уз присуство црквеног хора. Након освећења протојереј Младен Вукићевић је одржао говор, а потом је присутне поздравио председник Трговачког удружења Живојин Таушановић. На крају је секретар Удружења Димитрије Николић говорио о напорима које су јагодински трговци учинили како би саградили свој дом. Уследио је свечани ручак, а увече је приређена забава.
После Другог светског рата зграда је додељена на коришћење Народном универзитету. На жалост, у периоду од 1965. до 1970. уништена је њена фасадна декорација, а 1970. године дограђен је спрат. Ова насилна модернизација објекта, којом је он изгубио препознатљиво романтичарско стилско обележје и елементе Коруновићевог рукописа, у великој мери је оскрнавило архитектонску слику Јагодине. Док је некада била права палата, понос јагодинских трговаца, данас је ова грађевина у веома лошем стању, а једино што репрезентује је немар према културно–историјском наслеђу и оно какав је наш однос према њему.
