Виртуелна Галерија Завичајног музеја Јагодина
Аутор изложбе: Јасмина Трајков
Биографија
Зоран Мармаковић је рођен средином прошлог века у централној Србији. Касно детињство и младост је провео у Јагодини (у то време Светозареву), где је за време студија дошао у контакт са тадашњом градском фото сценом и постао члан Фото-кино клуба ”Вук Караџић” и Фото-савеза Југославије. Учествовао је на бројним клупским и савезним изложбама, на којима су поједини његови радови награђивани, а 1988. године је приредио и прву самосталну изложбу диапозитива у галерији тадашњег фото-клуба.
Пресељење за Салцбург (Аустрија) са собом доноси дужи прекид у његовом фотографском стваралаштву, као и губитак готово свих ранијих радова. Верује се да у Канади у приватном власништву још увек постоји неколико његових фотографија. Поновни повратак фотографији се дешава паралелно са студирањем религијске педагогије, које му отвара нове погледе и битно утичу на његов даљи фотографски рад.
Зоранове фотографије су биле излагане на групним изложбама у више галерија (Галерија салцбуршке катедрале, 2016; Фотогалерија Ембрах у Цириху, 2022; Лајка-галерија у Салцбургу, 2023. итд). Упркос одређеној одбојности према презентовању на интернету, на наговор пријатеља је 2022. године у виду виртуелне изложбе под називом “Among friends and other great people” представио 36 својих радовa из области портретне фотографије насталих у периоду од 2016. до 2021. године. Изложбу је за неколико месеци посетило више од 1.500 људи.
Зоран Мармаковић живи и ради као наставник православне веронауке у Салцбургу.
Instagram: @moranzarmak
Website: moranzarmak.com
Зоран Мармаковић је фотографијом почео да се бави као средњошколац 1980. године, а први пут је изложио своје радове 1985. године. За себе каже да је страствени фотограф, што је и потврдио повратком својој пасији – фотографији – после дуже паузе коју му је наметнуло пресељење из родне Јагодине у Салцбург (Аустрија). Као главна тема окупирали су га људи и њихове судбине, па се самим тим претежно посветио портретној фотографији. Људи које фотографише нису професионални модели, а бира их не по изгледу већ по томе што свако од њих има своју причу и свој свет. Међутим, Мармаковић својој публици не приказује скривену страну својих модела на очигледан начин већ нас позива да сами то откријемо из њихових погледа, бора или израза лица. Он такође свесно искључује окружење које би могло да пружи додатне информације о људима које фотографише. Све препушта посматрачу који је позван да ове портрете интерпретира на свој начин.
Још један битан детаљ Мармаковићевих фотографија је да су израђене као црно-беле и то поново није случајно. Боја је искључена како би се истакли емоција и израз субјекта. Данашњи човек је захваљујући савременим медијима и друштвеним мрежама навикао на вибрантне боје, оштре детаље, нереалне, улепшане представе људског лица и тела. Информација је све више, посебно визуелних, а човек им све мање времена посвећује. То је тек један тренутак скренуте пажње, лајк или дислајк и већ се прелази на другу слику, текст, рекламу. Зоран Мармаковић се својим фотографијама супроставља овом тренду. Црно-беле фотографије захтевају од посматрача мало више ангажовања. Нема боје која би одвраћала пажњу па посматрач може да се фокусира на друге аспекте фотографије, као што су сам субјект, текстура, облици, композиција…Зоран иде и даље па понегде намерно избегава ону оштрину какву модерна технологија омогућава или која се сама по себи намеће фотографу.
Развијајући ову своју идеју, Мармаковић се окреће или боље рећи враћа аналогној фотографији. Ради на пројкету под називом „Let’s talk about you” где у присном разговору са људима које портретише жели да открије њихове животне приче, а тако и емоције које иза њих стоје. Његов циљ је да ухвати те танане, скривене и суптилне осећаје својих модела и забележи их фотографским апаратом. О свом специфичном приступу моделу и ономе што је суштина његовог фотографског рада сам аутор је написао следеће:
„На свету живи више милијарди људи. И свако људско биће има јединствену, непоновљиву животну причу. Свака животна прича обликује душу човечију. И свака душа је другачија од других. Упркос овој различитости свима им је нешто заједничко: сваки човек носи у себи божанску искру и духовност, јер је свако од нас слика Творца живога. Тема мојих фотографија су разноликост и непоновљивост људског бића. То покушавам да представим кроз своје дигиталне и аналогне радове. Можда ће неко, инспирисан мојим радовима, почети да људе око себе види другим очима. И ко зна – можда ће их, као своје ближње и заволети. Посматрање и фотографисање људи је део моје животне приче, која обликује моју душу. Кроз тај рад се моја душа развија и расте. Шта боље од тога могу себи да пожелим?“
На овој виртуелној презентацији стваралаштва фотографа Зорана Мармаковића приказали смо две виртуелне изложбе. Обе као теме имају портрет, с тим што су на првој изложби приказане дигиталне, а на другој аналогне фотографије које су део пројекта „Let’s talk about you”. Најсрдачније се захваљујемо господину Мармаковићу на љубазности, предусретљивости и сарадњи током припреме ове презентације.
