Пише: Јасмина Трајков, музејски саветник
Рођен у Јагодини крајем 18. века, старешина личне гарде кнеза Милоша Обреновића, а потом сакупљач пореза, Атанасије Ивановић је једна од најзначајнијих личности јагодинске прошлости. У његовом власништву био је градски парк, њему у част назван Арачлијски поток, који је његов син почетком 20. века завештао граду. Данас име Тасе Арачлије одлази лагано у заборав, а о поклону који је породица Ивановић дала граду нове генерације становника Јагодине не знају ништа.
Атанасијe Ивановић (1799–1896), познат као Таса Арачлија, једна је од најзначајнијих личности Јагодине 19. века. Био је син Ивана Ражњалије, угледног јагодинског трговаца и учесника у Првом српском устанку. Након завршене школе, коју је учио уз прекиде, Таса је 1820. године отишао у Ниш, где га је срео Аврам Петронијевић, у то време секретар у канцеларији кнеза Милоша, будући оснивач прве фабрике стакла у Србији. Петронијевића је кнез октобра 1820. послао у Цариград као главног писара делегације, а он је са собом повео и Тасу Ивановића. Таса је тамо научио турски, грчки, руски и румунски језик. Постављен је у службу код руског посланика Строганова, где је радио као гавез (телохранитељ). Када је Строганов следеће године напустио Цариград и вратио се у Москву, Таса је пошао са њим. У Русији се није дуго задржао. По повратку у Србију сматра се да је као гавез радио код руског конзула у Београду и да је био у служби кнеза Милоша као старешина личне телесне гарде. По доласку кнеза Михаила на власт, постављен је 1840. године за писара код циганског арачлије (сакупљача пореза) Јефте Стојановића. Након смене династија, кнез Александар Карађорђевић га је поставио на место арачлије, а добио је и чин потпоручника. На тој дужности остао је до укидања арачлука у Србији 1853. године.
По избијању устанка Срба преко Саве и Дунава 1848. године, Таса је са својим војницима међу првима кренуо у помоћ. Окупио је 900 Цигана и то не само из Јагодине, већ и из Крагујевца, Пожаревца, Смедерева, Шапца, Ваљева и Лознице. У Бечкереку се срео са Стеваном Книћанином, коју му је био побратим и од њега је добио још две стотине коњаника. Из Бечкерека је са својом војском кренуо у Арад где се сукобио са Мађарима и извојевао победу, што му је донело велики углед у Србији.
Атанасије Ивановић живео је у Јагодини до средине 19. века. У браку са супругом Софијом имао је синове Петра и Стевана и ћерку Јелену. Његова жена је рођена у Шапцу. Одрасла је уз ћерке Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша и уз њих добила одлично васпитање и образовање. За Тасу се удала по препоруци самог Јеврема Обреновића.
Таса Ивановић је у Јагодини поседовао њиве, спратну кућу саграђену 1845. године и још неколико објеката. Вредност његове куће у време када је сазидана процењена је на 950 дуката, а налазила се у данашњој улици Вука Караџића, на месту Радио-новинске установе „Нови пут“.
Таса Ивановић је постављен 1854. за помоћника окружног у Јагодини, а касније је премештен на исти положај у Алексинац. Потом се одселио за Београд где је и умро 28. маја 1896. године. Из Београда је пренет и сахрањен на јагодинском гробљу.
Тасин син Стеван Ивановић је 1902. године, у време док је председник општине био Милан Раденковић, поклонио породично имање на Ђурђевом брду јагодинској општини за успомену на своју породицу. Документ о овом поклону чува се у Завичајном музеју у Јагодини. Реч је о одговору Милана Раденковића Стевану Ивановићу на писмо у коме он саопштава своју жељу да породично имање поклони граду.
Општина је у знак захвалности 1904. године подигла спомен – чесму са меморијалним натписом у коме се помињу чланови породице Ивановић и којим се захваљује дародавцу Стевану Ивановићу. Чесма данас није очувала свој првобитни изглед. Садашњи је добила приликом преуређења парка 2005. године. Такође, општина је преузела обавезу да овде уреди парк и да се он у знак сећања на некадашњег власника и званично зове „Арачлијски поток“. Саграђени су и летњиковац и кафана. На Ђурђевом брду многи Јагодинци су имали винограде и летњиковце и тамо проводили летње месеце. На разгледницама из времена између два светска рата видимо да је Арачлијски поток означен и као ваздушна бања.
Данас је овај парк део туристичког комплекса који сваке године посећује велики број турста. Током 2005. године изграђена је летња позорница, зоо врт, фонтана са мозаиком, а 2015. и вештачки водопад и низ водоскока.
