Захваљујући поклону госпође Мирјане Тодоровић из Јагодине, некадашњег кустоса нашег музеја, у Збирци предмета од стакла чува се чаша за коњак са логом хотела „Јагодина“. Ова чаша је сведочанство о раду хотела „Јагодина“, некада престижног угоститељског објекта и некадашњег симбола нашег града.
Као важно свратиште на Цариградском друму, Јагодина је још од 16. века имала објекте који су пружали услуге преноћишта путницима, као што су караван–сараји и ханови. Путописци који су одседали у Јагодини током 17. и 18. века оставили су забелешке о смештају који се овде могао наћи. Током 19. века у Србији се и законом уређују оснивање, изградња и рад угоститељских објеката. Угоститељство је био веома уносан посао, па је по градовима постојао велики број кафана. Тако је било и у Јагодини, где је крајем 19. века радило 108 кафеџија. Неке кафане, попут „Шарене кафане“ или „Солун“ кафане, имале су важну улогу у друштвеној историји града.
Након Другог светског рата, 1947. године формирано је угоститељско предузеће „Морава“ као друштвени угоститељски објекат, а следеће године је извршена национализација приватних угоститељских објеката. Од 1962. године „Морава“ је пословала под називом „Палас“. Осим угоститељских објеката предузеће је обухватало и трговинске радње.
Понос предузећа „Палас“, а и самог града, тадашњег Светозарева (назив града од 1946. до 1992. године), свакако је био новоизграђени хотел „Јагодина“, који је свечано отворен 21. септембра 1979. године. Сматран је бисером модерног градитељства, а дело је архитекте Милоша Константиновића који је за идејни пројекат овог објекта добио награду за најбоље архитектонско остварење у Србији у току 1979. године. Реч је о хотелу високе Б категорије, површине 11.500 m², који је могао да прими од 2.500 до 3.000 гостију. Имао је 156 соба, 3 апартмана и 1 резиденцију, са укупно 320 лежајева. Све собе биле су климатизоване и поседовале мини бар, а сваки спрат хотела имао је своју боју са којом су били ускађене боје зидова, тепиха, намештаја и керамике, па је постојао браон, зелени, љубичасти и плави спрат. Гостима су на располагању биле конгресна дворана, банкет сала и две ТВ сале, сала за састанке, сала за доручак, „Ћуран“ сала са специјалитетима домаће и интернационалне кухиње, пивница, посластичарница, терасе. За забаву и релаксацију постојали су диско клуб, куглана, простор за забавне игре, фризерски салон, базен величине 25х12 m, сауна и соларијум. Хотел је поседовао и гаражу и сервис за прање и подмазивање возила. Сећање на некадашњу „Шарену кафану“ и успомену на Ђуру Јакшића који је био њен гост, чувао је истоимени ресторан у склопу хотела који је нудио националне специјалитете. Кувари и конобари били су на специјализацији у Швајцарској и београдском хотелу „Југославија“, а особље је говорило неколико светских језика.
Уметничке радове у хотелу израдили су познати уметници: Владимир Тодоровић, Борислав Ракић, Милорад Бата Михајловић, Загорка Стојановић, фонтана у фоајеу хотела дело је Љубише и Радише Петровића, а аутор неколико зидних сликарских композиција и кружних медаљона од дрвета био је Слободан Селенић, тада дизајнер Фабрике каблова у Јагодини. Селенић је осмислио и комплетан графички дизајн хотела „Јагодина“, укључујући и лого. Он представља стилизовану главу ћурана који је симбол Јагодине, а налази се и на чаши коју је Музеј добио на поклон.
Иако је већ годинама затворен, хотел „Јагодина“ је био и остао симбол нашег града, сведочанство једног времена које је прошло и место које чува сећање на оно Светозарево кога више нема.
