Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
Идеја и пракса добре, корисне и професионалне музеологије посвећена је не слављењу идеологија, држава и нација већ поузданом тумачењу појава из повести, друштвеног и природног окружења, за оне који желе да знају, не оне што желе само да верују. Овај блог користи прилику да 22. април као дан сећања на пострадале душе у злоделима Другог светског рата обележи на начин примерен овој врсти комуникације и установи на чијем се сајту налази. Додатни повод јесте изузетан догађај јер је недавно нашем суграђанину г. Дејану Славујевићу држава Израел приредила част јер му је уручена драгоцена Медаља праведника. Овај орден додељује се особама које су спасавале Јевреје у Другом светском рату ризикујући живот, а г-дин Славујевић је унук Даринке и Љубе Љубеновића, некада градоначелника Пирота, који је сачувао малог дечака Израела Левија, данас америчког држављанина. О тој значајној епизоди видите линк.
У нашем Музеју, као у другим великим музејским фондовима, чува се грађа што сведочи о трагичним судбинама појединаца и група. Неки од музејских предмета су „врео кромпир“ јер откривају тамну страну историје. Међу њима су два из Збирке старе и ретке књиге. Није, нажалост, познато коме су припадале те две хебрејске књиге, мада активност Музеја холокауста у Вашингтону (https://www.ushmm.org/) сведочи да се неретко може ући у траг људима којима су на путу према конц-логорима отимане личне ствари… Једна од њих, тзв. Јеврејска почетница, чува се у депоу: реч је о публикацији Маген Давид (Давидов штит) коју је на језику „ладино“ (шпанско-хебрејски) саставио Давид Москона, сефардски Јеврејин из Беча. Наш примерак штампан је у Бечу код Ј. Шлезингера 1896. године. Овај хебрејски буквар од 54 стране с оштећеним брошираним повезом накнадно је увијен у картон. Реч је о уџбенику којим се даје првенство језику „ладино“ Сефарда из Шпаније, Португала и Египта, да би се смањио утицај хебрејског говора Ашкеназа источне Европе (према Москони, сефардски је лепши те ближи древном хебрејском…). Друга књига јесте хебрејско-мађарски Зборник с дневним празничним молитвама (Махзор, Unnepi imadsagok 2) за Ашкенази Јевреје. Саставио га је Игнац Фиреди (1837-1909), учитељ и писац из Будимпеште, пореклом из Словачке. Има 222 стране а штампан је у Пешти код Loewy M.E. fia 1889. године. Због оригиналног кожног повеза у златотиску и раскошног украса са профилацијама изложен је на сталној поставци Музеја. На корици су утиснути иницијали првобитног власника: A.L. чији идентитет тек треба утврдити…
У нашој средини, коју током последња два века неретко одликују назадна, примитивна уверења, утемељена на општој некултури и незнању, те површним и по правилу опасно нетачним убеђењима, постојање датума којим се обележава сећање на холокауст делује цинично јер за искрен однос према жртвама потребно је више од формалног полагања венаца. О Јеврејима из нашег града жалосно сведочи оронула фасада куће Тајтацака…
