Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
Из дана у дан ређају се значајна открића праћена великим бројем покретних налаза током археолошких ископавања у цркви Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору, предузетих у оквиру радова на санацији влаге и замени пода у објекту. Започети радови почетком октобра узели су маха одмах након што су први откопи показали више нивоа подова из различитих обнова, о чему прецизно сведоче нумизматички налази, од турских акчи, преко динара кнеза Михаила и краља Милана, до кованог новца краља Петра II. Уочивши да им предстоје захтевна истраживања, археолози јагодинског Завичајног музеја, Смиљана Додић и Соња Перић, отвориле су широке сонде уз северни зид поткуполног простора и јужни зид западног травеја цркве. Убрзо се указала богата, вишеслојна стратиграфија која покреће низ питања – судећи по динамици радова и труду археолога, на многа ће бити нађени одговори већ током археолошке кампање. Спуштање по дубини открило је најпре то да се у најнижим деловима зидова виде остаци зидног сликарства чији се бојени слојеви понегде преклапају што је непосредан доказ вишекратних обнова зидног украса и на садашњој цркви. На више места пронађени су гробови – код неких има дислоцираних скелета што је можда последица тога да је храм подигнут на старијој некрополи, о чему ће се више знати кад радови буду одмакли.
Питање односа постојећег објекта према старијем првобитном храму постајало је из сата у сат све значајније јер је ивковачки храм особен по томе што се са спољне стране уз северни зид цркве налази часна трпеза (као могући део старијег храма), док у олтару садашње цркве на месту часне трпезе стоји надгробни усадник који по свој прилици датира из средине 18. века. О врло бурној прошлости храма, његовим честим девастацијама током османске окупације, говоре трагови паљевина, као и богатство покретних налаза, већи број гвоздених клинова, уломака стаклених боца, сликаног стакла, те керамике из различитих периода. По значају истичу се фрагменти фресака који се помаљају са сваким откопаним слојем и који, према саставу малтерне подлоге те степену њене калцификације, а нарочито по изгледу бојеног слоја припадају средњем веку. На једној страни, археолози проналазе веће уломке у шуту у дубини пода између дрвених греда које припадају или палом зиду канатне градње или старијој подној супструкцији о чему ће суд бити донет у наредним фазама истраживања. На другој, значајни налази фресака налазе се у посебним јамама што је у средњем веку добро познат начин похрањивања с пијететом остатака обрушеног старијег сакралног објекта. Најзад, најкрупнији досадашњи налаз јесте попречни зид откопан у средишњем делу наоса чија масивност и правац пружања указују на архитектуру о чијој ће старини и функцији наредни дани без сумње донети поуздане податке.
