Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Пише: Смиљана Додић, музејски саветник

Са првим данима новембра археолошка екипа Завичајног музеја у Јагодини привела је крају археолошка истраживања унутар цркве Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору. Ту фазу археолошких ископавања најчешће прате помешана осећања – док извлачимо кочиће са углова археолошких сонди, задовољство резултатима обављеног посла уступа место тузи због окончања ове етапе одгонетања и дружења са спомеником културе и свим људима које смо на том путу срели.

Но, разоткривање слојева вишевековне прошлости манастира Ивковић наставља се у кабинетским условима јагодинског музеја, Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу и Балканолошког института у Београду. Упоредо са чишћењем покретних налаза из шест археолошких сонди унутар ивковачке цркве, ради се на дигитализацији теренске документације са новооткривеним грађевинским остацима и изради идејног решења њихове презентације у оквиру будућег пода цркве. Започета је обрада скелетних остатака из пет гробних целина унутар цркве, као и идентификација новчића који ће допринети ближем датовању грађевинских етапа и страдања ивковачке цркве. Предстоји нам реконструкција керамичких и делова стаклених посуда, као и конзервација грађевинског метала и богослужбених предмета. Од највећег значаја биће анализа остатака живописа, како физичко – хемијска, тако и стилска, као и покушај реконструкције његових композиција.

На крају, сва сазнања до којих смо, приликом истраживања у цркви Рођења Пресвете Богородице дошли биће, путем пригодне изложбе, представљена нашој публици, која је, верујемо, знатно увећана бројним пријатељима ивковачке светиње који су нам на овом нашем истраживачком путу били од непроцењиве помоћи. Без иницијативе мештана Ивковачког Прњавора, Беочића, Медојевца, Лоћике, Драгошевца  Колара, Тополе, Рековца и Јагодине, потомака  оних који су цркву манастира Ивковић градили и сачували до данашњих дана, предвођених њиховим свештеницима, ова истраживања, у овом обиму и са оваквим резултатима, не би била могућа.

И на томе смо бескрајно захвални…