Пише: Соња Перић, виши кустос
„Путовање дуго 25 000 година у срце митова и презентација женствености – изложба „Демони и богиње: од живота до смрти“ позива на размишљање о обоженој слици жене, од праисторије до данас, од Европе до Азије, укључујући Африку. Иштар/Инана, Изида, Венера, Кали и Лилит су одувек инспирисале уметнике и дале повод за мноштво тумачења. Плодност, мајчинство, сексуалност, стварање и уништење су све теме које се истражују на изложби, демонстрирајући вишеслојну природу женске моћи“ – речи су којима кустос изложбе Марија Матејчић позива становнике и посетиоце Азурне обале да посете Musée des explorations du monde à Cannes и уживају у изложби Démones et déesses: de la vie à la mort.
У друштву преко 70 експоната из целог света, фигурина, скулптура, уметничких слика, фотографија, запажено и битно место заузима шест антропоморфних фигурина из периода винчанске културе са Балкана, четири из Завичајног музеја у Јагодини и две из Народног музеја у Смедеревској Паланци. Покушај свеобухватног приказа жене кроз главне цивилизације и епохе, дат је кроз седам тематских целина: праисторија и антика: постанак женских фигурина; тајни музеј: разоткривање женског принципа; древни Блиски исток: Иштар, Инана и хибридне силе; Египат: Изида, мајка заштитница и универзална фигура; Афродита/Венера: моћ жеље; 19. век: фасцинација, оријентализам и демонске фигуре; 20. и 21. век: феминизам, духовност и реинтерпретација. У друштву древног и модерног, мистичног и огољеног, сакралног и профаног, „Моравка“, труднице и породиља из млађег неолита Поморавља, предводнице су ове приче о жени.
Завичајни музеј у Јагодини баштини неке од најлепших примерака неолитске пластике, који заслужују пажњу и потребу да их цео свет види. Ти највреднији примерци неолитских стваралаца, те божанствене фигурине жене, које симболизују плодност, како природе и земље, тако и јединке, мајке, које симболизују слободу, настају у једном готово идеалном друштву где још увек није развијено друштвено раслојавање, где је човек у контакту са природом, где је се боји и где је поштује, трудећи се да живи у складу са њом, да прати и поштује њене законитости, да на најбољи начин узима оно што му природа даје не нарушавајући склад и правилности окружења, али и космоса.
У насељима у којима су услови живота за све били готово идентични, у којима се живот у породици, једној кући, разликовао једино по специјалности којом су се бавили, па је било стручњака за израду предмета од камена, окресаног или глачаног, предмета од кости и рожине или за израду грнчаније, керамичког посуђа, настајала су и дела везана за култ и религију, која се већ могу сврстати у категорију уметности. Водећи рачуна о функционалности, велику пажњу су посвећивали естетском доживљају, о чему сведоче и употребни предмети, а пре свега фигурална пластика. Далеко већи број женских фигурине од мушких, од којих неке имају изражене, а друге не, атрибуте плодности, брижљивост у обради, истицању детаља, стављају женску фигуру у средиште култа млађенеолитског човека уздижући је до божанства.
Отварање изложбе „Демони и богиње: од живота до смрти“, у присуству Давида Лиснара, градоначелника Кана било је 19. децембра 2025. године, а публика ће експонате из више од 20 светских музеја, од којих је, ипак највише француских (Лувр, Орсеј, Национална библиотека Француске, Музеј Родена, Национални археолошки музеј и Кеј Бранли – Музеј Жака Ширака) моћи да види до 24. маја 2026. године, након чега ће се „девојке са Мораве“ вратити у своју постојбину.
