Галерија Завичајног музеја Јагодина
ТРАЈАЊЕ ИЗЛОЖБЕ: 25. април – 5. мај 2025.
Аутор изложбе: Јасмина Трајков
БИОГРАФИЈА
Илија Вукићевић је рођен у Јагодини 1934. године. Потиче из угледне породице Вукићевић. Његов деда је био Илија Вукићевић, јереј, свештеник Рибарске парохије од 1892. године. Отац Бранко је био судија, а стриц Душан, професор историје и први управник Завичајног музеја Јагодина. Ика је након завршене основне школе и гимназије студирао општу историју и археологију на Филозофском факултету у Београду. Радио је као волонтер у Народном музеју у Београду, а био је и хонорарни цртач како у овој установи, тако и у Археолошком институту САНУ. Радио је и на месту сталног хонорарног лаборанта Зоолошког завода Природно-математичког факултета у Београду. Ова ангажовања имаће касније великог утицаја на формирање његовог ликовног стваралаштва.
У периоду од 1963. до 1974. године радио је у Завичајном музеју на месту препаратора и документаристе у Археолошком одељењу, али је помагао и у оквиру педагошког рада и фотодокументације. Био је човек широких интересовања. Занимала га је археологија, историја, уметност. Бавио се планинарењем, имао је збирку од преко 500 паукова, чак је и прстеновао слепе мишеве у Раваничкој пећини.
Сликарством је почео да се бави аматерски почетком педесетих година 20. века, када је и први пут излагао. Учио је од Војина Величковића и Љубодрага Јанковића Јалета. Деценију касније приредио је и прву самосталну изложбу. Био је плодан стваралац, а своја дела је излагао на колективним и самосталним изложбама по читавој Србији, али и републикама бивше СФРЈ и иностранству, све до 1985. године. Подлегао је болести на дан Светог Николе, 19. децембра 1992. године и сахрањен је на јагодинском гробљу.
СА ОТВАРАЊА
КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ
Ликовна сцена Јагодине у другој половини 20. века развијала се у два правца: реалистичком, који је предводио Војкан Величковић, и надреалистичком, под снажним утицајем београдске групе „Медиала“. Почетком шездесетих овај други правац доживљава процват, изазивајући велико интересовање јавности. Родоначелник јагодинског надреализма био је Михајло Стефановић, а његовим путем кренули су и Војислав Јакић, Александар Урошевић Матра и Илија Вукићевић – Ика, који ће постати једна од кључних фигура ове струје.
Вукићевић, школован у Београду у време настанка „Медиале“, вратио се у родни град када се надреализам већ укорењивао међу локалним уметницима. Његово сликарство, прожето искуством из природних наука и спелеологије, може се поделити у две фазе. У првој, током шездесетих година, инспирацију налази у микросвету и природним структурама. Слика пећине, морске дубине и „свет тишине“ у коме човек нема удела. У тим делима настају његови имагинарни пејзажи испуњени необичним органским облицима.
Почетком седамдесетих започиње друга фаза, обележена темама макрокосмоса и микрокосмоса. У време великих свемирских истраживања, Ика ствара визије пустих планета и праисконских пејзажа, у којима промишља почетке живота и човекову жудњу да разуме бескрај. Његове слике, по речима критике, представљају „меланхоличну позорницу“ – пределе тишине, самоће и вечности. Свет микроорганизама Вукићевић је видео као равноправан универзум, „други свет тишине“, пун лепоте и хармоније.
Боја је у његовим делима основни носилац израза: „Слика је за мене само мало боје, спретно распоређене.“ Радио је ноћу, уз класичну музику, без скица, водећи се интуицијом и музичким ритмом. Сматрао је да је слика завршена онда када је „недоречена“, јер гледаоцу оставља простор за машту.
Сопственим средствима саградио је атеље у дворишту породичне куће. Овај атеље био је, по речима његових савременика, „први, последњи и једини уметнички салон Јагодине“ и „стециште духа овог краја“. Из овог атељеа поникли су многи будући уметници.
Плодним сликарским опусом и специфичним ликовним језиком Илија Вукићевић је заузео значајно место на ликовној сцени Јагодине, а својим ангажовањем и активним духом настојао је да оживи и обогати културни живот родног града. Његова дела се данас, између осталих институција, налазе у Завичајном музеју у Јагодини, као и по приватним колекцијама широм света. Четрдесет година је прошло од када су последњи пут његове слике представљене публици а различите иницијативе да се објави публикација у којој би било представљен његов рад нису реализоване. Овом изложбом на којој су била изложена дела из збирке Музеја и из приватног власништва, оживели смо сећање на колегу, уметника, неуморног борца за културу и пре свега једног доброг човека.
Планирано је да изложба траје месец дана али је на захтев Скупштине града Јагодине, прекинута недељу дана након отварања. Како је то био период првомајских празника, изложба је трајала свега пет радних дана. Изложбени простор Музеја је уступљен Историјском архиву Јагодина за поставку изложбе о ослобођењу Јагодине у Другом светском рату, приређене поводом доласка делегација из Русије и Казахстана.
