Према досадашњим сазнањима први фотографски атеље у Јагодини везује се за име Франца Баубинa, фотографа који је дошао из Прага, а који је у нашем граду радио почетком седамдесетих година 19. века. Након њега, такође током седамдесетих година 19. века, стални фотографски атеље у Јагодини имали су Емануело Клар и М. Георгијевић. Сматрало се да је реч о уобичајеној пракси ортачког рада, честог у Србији тога доба. Фотограф, странац, би отворио атеље са домаћим ортаком који би га материјално помагао и учио занат. Нови подаци бацају нешто другачије светло на рад ових фотографа, пре свега Георгијевића, односно Ђорђевића. Не само да се помера време његове делатности у Јагодини ближе првој половини осме деценије 19. века, него се сазнаје да је то име првог Јагодинца који се професионално бавио фотогафијом.
Михаило Ђорђевић је рођен у Јагодини 19. октобра 1851. године од оца Димитрија и мајке Милице. Имао је брата који је радио као кочијаш у Јагодини и сестру која се удала за јагодинског кафеџију Павла Ивковића. О његовом фотографском раду у Јагодини сведоче реверси фотографија из збирке Завичајног музеја Јагодина. Ђорђевић је радио у нашем граду до средине осме десеније 19. века, а по сведочењу Алексе Мијовића, фотографа из Крагујевца, током 1876. и 1877. године живео је и радио у Крагујевцу, где је био у контакту са Мијовићем. Након тога, према тврдњи Мијовића, отишао је у Турску. У Крагујевцу није имао никаквих некретнина, имања нити породице. Према речима Мијовића, за које као доказ доставља признаницу, Ђорђевић му је остао дужан извесну суму новца и неплаћен рачун за хемикалије. Претпоставка је да се Ђорђевић у Крагујевцу бавио фотографским радом, највероватније непријављено. Мијовић исте године када Ђорђевић одлази из Крагујевца тражи помоћника, али за сада нема потврде да ли је он можда у време боравка у овом граду радио код овог крагујевачког фотографа.
За период од 1877. до 1887. године нема никаквих података о раду Михаила Ђорђевића, па се не зна да ли је ово време провео радећи на територији Турске, односно ван Србије.
Почетком маја 1887. године, издаје му се пасош у Нишу. Из овог документа сазнаје се да је Михаило Ђорђевић, по занимању фотограф, старости 36 година, путовао у Влашку. У Неготин је стигао 13. маја 1887, границу је прешао следећег дана код Радујевца, а даље је путовао кроз Румунију. Крајем августа 1887. године налази се у области Добружд. Овде је боравио све до средине 1888. године, мењајући места боравка. Почетком децембра 1888. године пријавио се у Нишу у Конзулату Турске, а 13. децембра прешао је на територију ове државе. Ђорђевић је неко време радио у Солуну као фотограф, а потом отишао у Јениџе–Вардар (данас Јаница), место удаљено 56 km од Солуна, где је радио до изненадне смрти. Умро је од компликација насталих услед јаке ангине 26. јануара 1891. године у Јениџе–Вардару и тамо је и сахрањен.
У збирци Завичајног музеја у Јагодини чува се седам фотографија формата визиткарт са именом фотографа Михаила Ђорђевића. Самостално, печат са именом Ђорђевића налази се на реверсу само једне фотографије. На њој је представљена породица из Јагодине. Старија жена седи, а поред ње стоје млађа жена и дечак. У позадини је затегнуто неутрално платно, на поду танка крпара, на десној страни види се део сточића. Картон је сечен, највероватније домаћи, са елипсастим печатом са именом фотографа на реверсу „М. Д. Ђорђевић фотограф Јагодина“.
Два следећа примерка имају занимљиву комбинацију имена фотографа. На аверсу картона танком тамно црвеном линијом одшампан је правоугаони оквир, унутар кога је каширана фотографија. На доњој линији оквира налази се одштампано име фотографа „Е. Клар“, лево латиницом, десно ћирилицом. На реверсу ових фотографија налази се већ поменут елипсасти печат са именом Михаила Ђорђевића. На обе фотографије је попрсје младића. На једној од њих лик је смештен у овалу на неутралној позадини. Овакав начин израде портрета среће се и на даље на Кларовим фотографијама.
Преостале четири фотографије каширане су на картону са одштампаним именом атељеа на реверсу „Фотографска радионица од Ем. Кларовића и М. Георгијевића у Јагодини“. На првој је фотографисана стојећа фигура младића. Види се затегнуто неутрално платно у позадини и на поду крпара већ присутна на ранијим фотографијама. На другој фотографији је попрсје Катарине Ристић у овалу на неутралној подлози. Ова фотографија на дну аверса има посвету са датумом 10. јун, али је последња цифра године нечитка, па остаје само податак да је снимак настао седамдесетих година 19. века. Тачно одређена година из посвете на овој фотографији била би од користи за утврђивање прецизнијег датума рада ортачког атељеа Клара и Ђорђевића.
Наредна два снимка имају посвету са датумом. Реч је о портретима сестара Тимић, Јелене и Христине. Један портрет има посвету од 14. маја 1878, а други од 16. октобра 1878. године. На реверсу обе фотографије са штампаном ознаком фотографске радионице Ем. Кларовића и М. Георгијевића, име Георгијевића (Ђорђевића) је прецртано што упућује на то да је Клар користио постојеће залихе картона–подлога, али да више није био у ортаклуку са Ђорђевићем. Постоје и реверси Кларових фотографија идентичног ликовног решења као они са ознаком ортачког атељеа, али са записом „Фотографска радионица од Ем. Кларовића у Јагодини“. То, између осталог, упућује на закључак да је Клар на даље наставио да ради самостално.
Осим фотографија са печатом атељеа Михаила Ђорђевића у Завичајном музеју у Јагодини чувају се пасош и документ од 26. јануара 1891. са пописом ствари које су се затекле у фотографској радњи Ђорђевића у Јениџе–Вардару након његове смрти. Овај документ је значајан због тога што пружа податке о инвентару једне фотографске радње из 19. века.
За сада није познат ни један снимак који је настао у Ђорђевићевом фотографском атељеу у Јениџе–Вардару.
Више о овом фотографу можете сазнати у раду: Ј. Трајков, Јагодински фотограф Михаило Ђорђевић (1851-1891), прилог биографији, Корени X, Јагодина 2016, 115–122.