Пише: Смиљана Додић, музејски саветник
Значајан део фонда Античке збирке Завичајног музеја у Јагодини чини изузетно обиман студијски материјал најчешће фрагментованих предмета од метала који су поклоном стизали у музеј последњих тридесетак година. Њима се посветио, проучавао их, конзервирао и у више наврата излагао некадашњи кустос збирке, почивши колега Радован Петровић,. У непрегледној хрпи фрагментоване античке бронзе, најчешће без поузданог места налаза, откривен је велики број разноврсних фибула и другог накита, опреме ратника и коњске орме, култних и употребних предмета најразличитије намене.
Невелики угаони фрагмент металног предмета објављен у каталогу изложбе Поруке Горње Мезије није промакао искусном оку професора Мирослава Вујовића са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. У свега 3,5 цм дугачком комадићу античког метала откривеном у атару села Деоница, проф. Вујовић препознао је мистични предмет који већ три века привлачи пажњу археолога, астронома, математичара, па и филозофа, а који је потпуно неуобичајен за наше поднебље. Овај случајно откривени предмет, израђен од бакарне легуре сличне месингу, истраживањима професора Вујовића добио је своју идеалну реконструкцију и могуће типолошко и хронолошко опредељење, које овим путем преносимо широј јавности.
Малени део о коме је реч представља угаони део шупље ливеног правилног дванаестостраничног полиедра – додекаедра (δωδεκάεδρον), најсавршенијег од пет Платонових тела, који је на петоугаоним странама имао кружне отворе и украсе у виду концентричних кружића – тзв. „окаца“ . Остаци таквих пробоја различитих пречника и орнамент „окаца“ уочљиви су и на три делимично очуване површи нашег предмета, а оштећење на једином очуваном углу, указује на поломљени делић у виду куглице или печуркастот завршетка. Иако скромне очуваности, овај предмет је било могуће реконструисати захваљујући бројним аналогијама откривеним у оквиру војних логора, некропола, вила рустика, термалних објеката и светилишта широм западних провинција Римског Царства.
Први пример оваквог предмета представљен је члановима Антикварног друштва у Лондону 1739. године, а до данас је откривено укупно 116 примерака додекаедара различитог степена очуваности. Сви су израђени од бакарне легуре, најчешће ливењем у техници изгубљеног воска, понекад лемљењем петоугаоних страница, а познат је само један примерак израђен од сребра. Њихове димензије варирају – висина од 4 до 11 сm, тежина од 35 до 580 g, па чак и до 1 kg, док се пречници отвора краћу од 6 mm до 4 сm. Проналажени су махом у римским провинцијама северно од Алпа (Галија, Британија, Германија), свега један у горњо-панонском Подунављу, а нема их у Италији, Грчкој, Малој Азији нити Северној Африци. Најсевернији примерак пронађен је код Хадријановог зида у Британији, најјужнији у Арлу, па их многи сматрају предметима келтске традиције и називају гало – римским додекаедрима. Значај деоничког примерка додекаедра је утолико већи јер представља најисточнији пример налаза ове врсте предмета до сада.
Појава овакве врсте налаза везује се за период II / III века, а питање њихове намене до данас није поуздано утврђено. Тумачени су различито, најпре као главе буздована (што је данас потпуно одбачено), потом свећњаци, мерни инструменти, али и као делови комплета за игру, средство за плетење рукавица, украсни или култни предмети.
Професор Вујовић се опредељује за два, њему најприхватљивија тумачења функције ових предмета: најпре као геодетског инструмента – диоптрона – за оптичко премеравање удаљености, попут данашњег нивелира, а потом и као календарско – астрономског инструмента намењеног одређивању оптималног времена за сетву усева.
Напослетку, у филозофском смислу, додекаедар представља најсавршеније од пет Платонових тела, правилних полиедара који симболишу пет елемената од којих је саздана природа: ватра (пирамида), земља (коцка), ваздух (октахедрон), вода (икосахедрон) а, над свима њима, универзум или космички дух (додекаедар). Стога би та савршена геометријска форма можда могла бити изузета од материјалистичког тумачења његове функције и растумачена као предмет неког од мистичко – херметичних култова са симболичним приказом Универзума.
Опширније на линку.
