Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
Збирка старе и ретке књиге у нашем Музеју садржи и подзбирку ретке периодике у којој посебно место заузима часопис „Босанска вила“, лист за забаву, поуку и књижевност, који је у Сарајеву излазио између 1885. и 1914. године. Часопис су покренули учени људи и учитељи Српске школе међу којима су се нарочито истицали Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерчић и Никола Кашиковић, који ће потом бити дугогодишњи уредник и власник листа до његовог укидања одлуком аустроугарских власти почетком Првог светског рата.
У музејској збирци чува се 15 посебних бројева и 7 целих укоричених годишта. Повезани примерци припадали су Марку Ђ. Ђорђевићу, сину банкара Ђорђа и Ленке Ђорђевића из Јагодине, о чему сведочи Марково име у златотиску у доњем делу кожног хрпта. Имајући у виду то да је Марко био рођен 1879. године, томове овог часописа поседовао је још као дечак, а да је био предан књизи говоре и други примерци збирке, такође некада у његовом власништву. Међу бројевима из 1898. годишта пажњу привлачи кратак биографски текст посвећен царици Елизабети (1837–1898), супрузи хабсбуршког цара Франца Јозефа. О њеном необичном животу снимљена је телевизијска серија под насловом „Сиси“ (што је био њен надимак), коју је протеклих месеци могла да прати и српска публика. Ова аустријска царица, мађарска краљица и првобитно немачка принцеза сматрана је најлепшом женом свога доба о чему сведочи низ њених сликаних портрета и фотографија. Била је велики путник, ретко је боравила у Бечу, а на Крфу је имала сопствени дворац, „Ахилијион“. Уводни чланак у „Босанској вили“ бр. 16 од 30. августа 1898. године заправо бележи њену трагичну смрт – страдала је 10. септембра 1898. године током шетње уз Женевско језеро у атентату од руке италијанског анархисте Луиђи Лукенија.
Почетне речи чланка казују да се хабсбуршки двор поново суочио са злом судбином јер је једва деценију раније царица изгубила свог јединог сина и наследника круне. Реч је о двоструком суициду у царском ловачком замку Мајерлинг у Бечкој шуми, који је такође филмска индустрија драматизовала. Принц Рудолф, рођен 1858. године, и његова седамнаестогодшња љубавница, бароница Марија фон Вечера, извршили су самоубиство у Мајерлингу 30. јануара 1889. године. Од овог трагичног догађаја царица, иначе меланхолична и склона депресивним епизодама, није се никада опоравила. Сам догађај забележен је на насловној страни „Босанске виле“ бр. 3 од 1. фебруара 1889. године (најстаријем броју листа у нашој музејској збирци) где је извесни Љубисав објавио стиховани осврт посвећен страдалом принцу. Данас у Мајерлингу, где уз ловачки замак постоји и кармелићански самостан, налази се музејска поставка посвећена трагичном догађају, као и модеран веб-сајт који пружа податке о накнадно пронађеним писмима баронице. У једном кратком писму с меморандумом замка Мајерлинг написала је да је „срећнија у смрти него у животу“…
