Додир музеја и гастрономије

У периоду облачног и кишног мајског времена, два осунчана тренутка су послужила екипи емисије Гастрономад да сними две епизоде овог серијала. Да би прича била потпунија помогле су и кустоси Завичајног музеја Јагодина, Соња Перић и Јасмина Трајков, 16. и 17. маја 2023. године. Шетало се, причало, кувало на Јухору, код видиковца испод Великог Ветрена и крај једне од левачких кућа у Ивковачком Прњавору. А гледаоци ће поред два нова рецепта које су припремали Катарина Петровић Каја и локални кувари, чути и нешто о овој чаробној планини, обичајима и традицији нашег краја.

Јухор или „Љуора“ је родопска планина са највишим врхом на 774 m надморске висине. Налази се  између Велике Мораве на истоку и Левча на западу, Темнића на југу и Белице на северу, и простире у правцу север – југ. Црни Врх и Јухор, две планине које окружују Јагодину, су најстарије планине на Балкану. То је прво копно које се издигло изнад нивоа древног средњоевропског мора на Балканском полуострву.

На обронцима Јухора се живело још од праисторије. Планина је покривена густим листопадним шумама које су како у прошлости, тако и данас станиште различитим животињским врстама. Поред ситних сисара: веверица, пухова, куна, зечева, птица, од којих су најатрактивнији фазани, има и лисица, шакала, срна и највише дивљих свиња, па је лов овде доста заступљен од најстаријих времена.

Природне погодности, изузетно плодно тле, извори воде, потоци, који се спуштају низ планинске стране и уливају у Лугомир, реку која протиче у севороисточном подножју планине и близина Велике Мораве, давали су погодне услове за живот, за испашу, развој земљорадње и сточарства, још од праисторијског доба. Док су се, још од неолита,  житарице и легуминозе гајиле у плодној равници уз Велику Мораву, на падинама Јухора и Црног Врха се развијало сточарство. У нижим пределима су се гајила говеда, а на планинским странама козе и овце.

У подножју Јухора су оснивана неолитска насеља, а на обронцима, на природно заштићеним и добро прегледним терасама, откривено је неколико градина, остатака утврђених насеља, на којима се живело миленијумима уназад. Градине су биле сигурно склониште пред најездама туђина. Становништво које је живело у плодној равници у мирна времена, у време опасности, пред нападачима, повлачило се на планинске стране, бранило се и скривало у палисадама утврђеним насељима.

Најстарија насеља градинског типа потичу из периода бакарног доба, с краја 4. до средине 3. миленијума пре нове ере. Један од најзначајнијих енеолитских локалитета је „Ђула“ у Остриковцу, познат по многобројним фрагментима керамике, богато украшене геометријским мотивима изведеним урезивањем и белом инкрустацијом. На градинама се живот наставља и у периоду бронзанодопских и рано гвозденодопских култура, у време Трибала, најратоборнијег балканског племена, чији развој пратимо у Поморављу од 13. до 3. века пре нове ере. На некима од њих наставља се континуитет живота преко латена, до касне антике и ране Византије. Познат је налаз келтског материјала, опреме коњаника млађег гвозденог доба, из 3. века пре нове ере, са Великог Ветрена, највишег врха на Јухору, као и остаци утврђења из периода 4. до 6. века на маркантним позицијама у селима Поточац – Момчилов Град, Јовац – Градиште и Избеница – Девојачка Стена.

С обзиром да се у шумама Јухора могу наћи различите врте јестивих гљива, зеље, коприве, сремуш, млади изданци папрати и друге јестиве биљне врсте, могао се без или уз додатак меса од њих припремити укусан оброк, како у праисторији, тако и данас, а од дивљих јагода, јабука, дрена, трњина, зове и купина, уз додатак меда, јер се овде пчеларством бавило од давнина, могао се направити и леп слаткиш.