Пишe: Јасмина Трајков, музејски саветник
Ако сте последњих година пратили сајт, друштвене мреже, изложбе или издања Завичајног музеја у Јагодини, готово сигурно сте видели фотографију Емануела Клара из 1878. године на којој је представљен део Главне улице у Јагодини. То је вероватно наш најпопуларнији музејски предмет на интернету – објављиван је безброј пута као прва и најстарија фотографија Јагодине, дељен, коментарисан, колорисан, анализиран и оспораван из свих могућих углова.
Али постоји један мали проблем.
Та фотографија није први фотографски снимак Јагодине.
Најстарије за сада познате фотографске снимке града начинио је Иван В. Громан током Првог српско-турског рата 1876–1877. године. Громан је као ратни фотограф забележио Јагодину годину или две пре него што је Емануел Клар снимио своју чувену фотографију дела главне улице. Ове фотографије су део Громановог албума фотографија и чувају се у Музеју града Београда.
Наравно, то није умањило популарност Кларовог снимка. Напротив. Он је постао својеврсна “интернет звезда” Завичајног музеја. А са популарношћу су стигле и бројне теорије.
Прва је била да фотографија није из 1878. године, већ 1873.
Међутим, оригинал је сачуван у збирци Музеја, а на полеђини картона налази се Кларов рукопис: „Са успомен од Емануел Клар/фотограф/у Јагодин/1. јула 1878.”. Дакле, датум није накнадна претпоставка већ податак који је оставио сам аутор.
Затим је фотографија доживела нову “авантуру”. Неко ју је уз помоћ апликације колорисао, па је тако обојена почела да кружи интернетом, често без икаквог објашњења да се ради о савременој дигиталној обради. Лепа за поглед, али ипак – оригинал је црно-бели.
Уследила је нова дилема: “То уопште није главна улица Јагодине. То је улица Ружице Милановић.”
Ипак јесте. Реч је о делу тадашње Главне улице, поглед од данашњег Центра за културу ка зградама Завичајног музеја и Суда. Клар је овај део града забележио у тренутку када се стара оријентална чаршија постепено претварала у модерну варош са зградама грађеним по европским узорима. Управо због тога фотографија представља изузетно вредан документ развоја града.
Можда најзанимљивија примедба била је да фотограф у то време није могао да фотографише ван атељеа.
То звучи логично само док се не погледа историја фотографије.
Снимање на отвореном седамдесетих година 19. века заиста није било једноставно. Мокри колодијумски поступак захтевао је много опреме, хемикалија и покретну тамну комору. Али није било немогуће. Напротив, управо у то време поједини фотографи у Србији излазе из атељеа и бележе градове, пејзаже и историјске догађаје. Међу њима су Анастас Јовановић, Лазар Лецтер, Иван В. Громан, као и Емануел Клар. Његов снимак није никакав усамљени експеримент, већ део ширег европског тренда фотографисања градских ведута.
Занимљиво је и да се Кларова фотографија понекад назива првом разгледницом Јагодине. Међутим, за то нема доказа. Оригинал је каширан на картону и носи посвету, што указује да је фотографија била намењена као успомена или поклон. Разгледнице у данашњем смислу речи, као штампане слике, у Јагодини се поуздано појављују тек крајем 19. века, а најстарија датирана из збирке Завичајног музеја потиче из 1899. године.
Дакле, када следећи пут на друштвеним мрежама наиђете на чувену фотографију Емануела Клара уз опис да је то “први и најстарији снимак Јагодине”, знајте да је прича ипак мало сложенија.
Кларов снимак из 1878. године остаје једно од највреднијих сведочанстава о изгледу старе Јагодине и један од најзначајнијих експоната Завичајног музеја. Али титулу најстаријег за сада познатог фотографског снимка Јагодине ипак носе фотографије Ивана В. Громана настала током рата 1876–1877.
Уколико бисмо желели да Кларовом снимку ипак додамо епитет „најстарији“, онда би то било најстарији снимак главне улице у Јагодини.
Историја, баш као и фотографија, понекад добије бољи фокус када се пажљиво погледа оригинал.
