Крајем 2020. године из штампе је изашла нова публикација Завичајног музеја Јагодина „Трсатски реликвијар – историја, епиграфика, иконографија“ чији је аутор музејски саветник др Бранислав Цветковић. Ова књига је објављена захваљујући финансијској подршци Министарства културе и информисања Републике Србије. Реч је о луксузном и репрезентативном издању посвећеном изучавању великог и сложеног позносредњовековног реликвијара који је у науци и публицистици, каогод и широј јавности, познат под називом реликвијар Барбаре Франкопан.
Издавање ове публикације представља завршну фазу вишегодишњих проучавања реликвијара Барбаре Франкопан, супруге српског деспота Вука (Гргуревића) Бранковића који се од 16. века чува у ризници фрањевачког самостана на Трсату код Ријеке (Хрватска). Током 2011. године приступљено је детаљној анализи овог непроученог култног предмета који чине четрдесет мањих реликвијара у виду окованих мошти и енколпиона, уклопљених у симболичну грану. На прикупљеној грађи настављена су истраживања у кабинету, као и 2015. године на троипомесечном стипендирном боравку у Харвардовом центру за византијске студије Дамбартон Оукс у Вашингтону. Након вишегодишњих истраживања, обављаних уз честе прекиде ради обављања других послова, текст књиге приведен је крају током ванредних околности изазваних глобалном пандемијом.
Садржај књиге условљен је структуром Трсатског реликвијара који се одликује стилском и хронолошком разноликошћу. Након уводних разматрања, а имајући у виду то да реликвијар из трсатске ризнице нема одговарајућих паралела у грађи, друго поглавље је посвећено базичном увиду у култ реликвија уз краћи преглед типологије реликвијара и кивота из периода средњег века. Необична структура Трсатског реликвијара, као и то што није посебно изучаван у прошлости, јесу разлог што су у трећем поглављу детаљно представљени досадашњи покушаји истраживања, при чему таква расправа укључује хрестоматију у оригиналу свих старијих написа, као и натукнице о свим најновијим сазнањима о којима је више речи у наредним поглављима. Пошто је основна теза књиге садржана у закључку да је Трсатски реликвијар заправо скуп великог броја малих реликвијара који су пре спајања у целину имали посебну, индивидуалну функцију, било је неопходно обезбедити поуздану документацију на основу које се могу тумачити појединачни реликвијари и пружити што боље датовање. Стога четврто поглавље доноси грађу која садржи фотографске снимке целине и свих појединачних делова с детаљима, мере сегмената, дијаграм с делом идентификованих скелетних фрагмената, општи хронолошки дијаграм по групама окова моштију, читања натписа одговарајућим фонтом старог писма и преводе на енглески језик без икаквих датовања и тумачења. Тако осмишљен приказ фактографије омогућиће даље анализе стилско-техничких, правописних, језичких и текстолошких особености натписа и окова моштију на реликвијару. Наредна поглавља обрађују посебне групе окова у хронолошком низу, док је последње, четрнаесто поглавље осмишљено као синоптичка табела у виду временске линије којом се визуелно указује на основну тезу књиге и резултате изучавања Трсатског реликвијара.
Публикација „Трсатски реликвијар – историја, епиграфика, иконографија“ савремено је дизајнирана, обима је 211 страна, штампана у тиражу од 400 примерака у штампарији „Златна књига“ у Јагодини.
