Skip to content Skip to footer

ЗБИРКА МЕТАЛНИХ ДОБА

Збирка металних доба, праисторијског раздобља, садржи богату студијску грађу и око 1000 експоната који хронолошки обухватају: бакарно доба (око 4500-2200.г.пре н.е), бронзано доба (око 2200 – 1300.г.пре н.е), прелазни период из бронзаног у гвоздено доба (око 1300 – 1100.г.пре н.е), старије гвоздено доба (око 1100 – 300. г.пре н.е) и млађе гвозденог доба од 300 г.пре н.е до почетка нове ере.

О племенима и народима који су живели на територији средњег Поморавља, говоре нам остаци откривених насеља и покретни археолошки материјал, који потиче из њих. Кроз вишегодишње пројекте, последње четири деценије 20. века: „Археолошка налазишта у Поморављу“, „Стари народи и културе на тлу града Светозарева“, „Стари народи и културе у Средњем Поморављу“ и „Праисторијске градине у Поморављу“, откривене су 32 градине, утврђена насеља и истраживано је око 25 вишеслојних локалитета на којима су издвојени хоризонти настањивања из бакарног, бронзаног или гвозденог доба.

Најзначајнији представник енеолитске културе је локалитет „Ђула“ у селу Остриковац, који сведочи о богатој орнаментици на керамичком посуђу, изведеној урезивањем и инкрустацијом, разноврсних геометриjских мотива. Бронзанодопска насеља су истраживана на локалитетима у Јагодини, Мајуру, Остриковцу и Рајкинцу, где је на локалитету „Лукићска мала“ откривена некропола спаљених покојника, културе поља са урнама. У самом граду, вишеслојно налазиште „Пањевачки рит“ сведочи о континуитету настањивања кроз разне етапе металних доба: бакарно, бронзано и старије и млађе гвоздено доба; као и о животу Трибала у Поморављу, чији је материјал  заступљен и на локалитетима „Сарина међа“, „Црвене ливаде“ и др. Једна од најзначајних градина, старијег гвозденог доба, у долини Велике Мораве, налази се у селу Ново Ланиште, на локалитету „Градац“, где је истраживано палисадно утврђење, у чијем подграђу се, такође, одвијао активно живот у праисторији. За млађе гвоздено доба карактеристичан је материјал који представља келтску културу или мешавину келтског и дачког материјала и евидентиран је на локалитетима у Мајуру, Доњем Штипљу и „Црвеним ливадама“ у Јагодини.

Богатство збирке чине: керамичкe посуде различите величине, облика и орнаментике, од минијатурних посуда, преко посуђа за спремање хране, до великих питоса за складиштење намирница, од шоља и здела лоше фактуре и израде до богато украшених, вешто моделованих урни басараби слила; предмети за свакодневну употребу, али и предмети култне и ритуалне намене; оруђе и артефакти од кости и рожине (игле, шила, удице, харпуни, садилице и мотике); алатке и оружје од окресаног и глачаног камена (сечива, стругачи, пројектили, секире, длета, тесле, буздовани) и велики број камених жрвњева за млевење жита; али и оно што карактерише поједине етапе металних доба, предмети од метала, оруђе (ножеви, секире, длета), оружје (бодежи, стрелице, секире и копља) и накит (фибуле, гривне, огрлице, салталеони, прстење и украсне игле), углавном израђени од бронзе, али има и примерака од бакра, гвожђа и сребра. Најлуксузнији пердмети збирке су сребрне фибуле типа Чуруг из Мајура и сребрни појас типа Мраморац из Батинца, сведочанство високог степена развоја трибалске културе и друштвеног раслојавања унутар овог старобалканског племена.

Кустос збирке: Соња Перић