ЗБИРКА НОВЦА ДО СРЕДИНЕ 15. ВЕКА
Збирка новца до средине 15. века броји око 4500 примерака новца пронађеног на територији Поморавља, Ресаве и Левча, који је највећим делом набављен путем поклона и откупа. Најстарије епохе представљене су двема оставама и појединачним примерцима грчког новца. Остава бронзаног новца из Параћина садржи примерке Филипа II (359-336. год. п. н. е.), Александра III Македонског (336-323. год. п. н. е.), Филипа III (323-316. год. п. н. е.), као и новац западнопонтских градова Месемврије и Одесе, датован у 3. век п. н.е. Остава бронзаног новца 3-1. века п. н. е. са непознатог локалитета у Левчу садржи ковања града Тесалонике (Македонија), пергамонског краља Филетера (Мизија), града Тарса (Киликија), као и новац сиријског владара Антиоха II Теоса (261-246. год. п. н. е.), кован у Сарду (Лидија). Међу појединачним налазима су атинска тетрадрахма, драхма Деметрија II Никатора (145-140. год. п.н.е; 129-125. год. п.н.е.), а заступљени су и примерци новца са грчко-римским одликама – ковања коринтских колонија Аполоније и Дирахиона, из 2. века п. н. е.
Језгро збирке чини новац римског периода, заступљен оставама 3. века из Јагодине и са Црног врха, скупним налазима из Добре воде и Војске, као и појединачним примерцима римског новца од Републике до смираја антике. Највећи број примерака римског новца потиче из оставе Стаклена башта у Јагодини, откривене 1971. год. У питању је посуда са око 2000 антононијана 14 римских царева и чланова владарских кућа у распону од Валеријана (253-260) до Диоклецијана (284-305), која представља једини целовит налаз овог периода са територије Горње Мезије. Нешто старијег датовања је остава са Главице на Црном врху, део већег налаза од преко 600 новчића са краја 2. до половине 3.I века, у распону од Каракале (198-217) до Галијена (253-268).
Период средњег века представљен је појединачним налазима и оставама византијског, фризашког, млетачког, српског и угарског новца. Највише новца потиче из три оставе билон трахеја – скифата, пронађених у Дражмировцу (13 примерака), Мириловцу код Параћина (134 примерка) и околини Свилајнца. Последња остава броји 1673 билон трахеја у распону од Манојла I Комнена (1143-1180), преко Андроника I (1183-1185), Исака II Анђела (1185-1195), Алексија III Анђела (1195-1203), великог броја (1233) тзв. „бугарских“ и „латинских имитација“ до ковања Теодора I Ласкариса (1208-1222). Ипак, најбогатији део збирке чине ковања у злату византијских царева од Теодосија II (408-450) до Константина VII и Романа II (945-959), те германска имитација Анастазијевог новца. Средњоевропска ковања обухватају скупни налаз фризатика 11-12. века пронађен у Ћуприји, остава 200 денара угарског краља Жигмунда Луксембуршког (1387-1437) из Манастирка код Рековца и млетачки матапани. Српско новчарство представљено је примерцима динара од краља Милутина (1282-1321) до пада Деспотовине, међу којима се издваја ковање синова Вука Бранковића, Лазара и Ђурђа (око 1402-1410), као и групни налаз новца Ђурђа Бранковића (1402- 1456).
Кустос збирке: Смиљана Додић
