Пише: Смиљана Додић, музејски саветник
Широки спектар музејске делатности, супротно њеном најопштијем схватању, недокучив је и најчешће скривен од очију јавности. Публика се, као њен крајњи корисник најчешће среће тек са једним од њених коначних задатака, омогућавањем доступности и повећањем видљивости предмета материјалне културе. Сви претходни кораци, којима неретко бивају посвећене године рада и истраживања кустоса углавном остају непознати јавности и обавијени велом тајновитости, што доприноси општој слици о музејима, као врелу инстант сазнања о разноврсним темама из историје природе и цивилизације.
А како се долази до тих сазнања? Који су путеви музејског предмета од његовог откривања до представљања јавности, објашњавају и одредбе Закона о музејској делатности РС из 2021. године:
„….истраживање, откривање, прикупљање, документовање, предузимање мера заштите, спречавање штетних утицаја и обезбеђивање одговарајућих услова за чување предмета, те њихово проучавање, вредновање, представљање, тумачење и едукација јавности…“
Када је музејска археологија у питању, већ првих неколико побројаних „задатака“ пробудиће лептириће у стомаку бројних поштовалаца старина и потакнути жељу за одгонетањима у оквиру теренског рада. А теренским претходе кабинетска истраживања писаних извора, преглед старије грађе и изучавање топографских одлика терена. Следећи корак је систематско рекогносцирање терена са прикупљањем површинских налаза и узорака тла, које археолозима даје смернице за даља истраживања и археолошка ископавања.
Осим теренским истраживањима, рекогносцирањима и ископавањима, археолошки предмети у музеј стижу и поклоном и откупом, а чак и овако приновљени предмети ван примарног археолошког контекста доприносе евидентирању локалитета и подручја њиховог простирања, све у циљу потпуније заштите археолошког наслеђа.
Приновљени предмети се потом документују, конзервирају/рестаурирају, изучавају, категоришу, те презентују стручној и широј јавности путем изложби, стручних радова, штампаних и електронских медија, едукативних радионица и стручних вођења.
Наша изложбена активност у протеклој 2022. години била је изузетно богата – археолошки предмети из наших збирки били су предмет неколико изложби у Јагодини и на гостовањима, но другу половину године обележио је велики уплив грађе захваљујући археолошким истраживањима и поклонима. Протекле јесени реализована су заштитна археолошка истраживања унутар Цркве Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору, систематска археолошка проспекција јагодинског краја, а значајне поклоне музеју учинили су дародавци Звездан Грујић из Београда, пореклом из Лозовика, Зоран Петровић из Јагодине и Горан Илић из Свилајнца. Настављен је рад на превентивној конзервацији (праћење услова чувања предмета у музејским просторима и рад на њиховој оптимализацији) као и вишегодишњи пројекат конзервације и рестаурације предмета од метала и комбинованих са металом из фонда Завичајног музеја Јагодина. Напослетку, комадић мистериозног бронзаног предмета из Античке збирке добио је, захваљујући професору Мирославу Вујовићу са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду и инг. Бранку Драгићу, своју идеалну реконструкцију, а постао је и јунак стрипа прослављеног Александра Зографа.
