Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Пише: Соња Перић, виши кустос

Основни задатак нас кустоса, (лат. custos), чувара музејских збирки, је чување музејских предмета од пропадања за будућност. То чување подразумева комплетну бригу о предмету, како његову набавку, заштиту, обраду, хронолошку и културолошко одређивање, на основу аналогија и другим методама, тако његово публиковање кроз тематске изложбе, сталне музејске поставке, стручне и популарне чланке, публикације и издања.

Да би се предмети чували на адекватан начин, потребно је обезбедити и оптималне услове у којима се они излажу или депонују. Различите врсте предмета имају различите захтеве, различиту толеранцију на температуру и њену осцилацију, релативну влажност ваздуха и утицај загађивача из спољашње средине. У превентивну конзервацију спада тај део стварања оптималних услова за чување музејских предмета и у ту сврху је корисно имати уређаје који мере релативну влажност ваздуха и температуру музејских простора. Што су мање осцилација ових вредности, то су повољнији услови за предмете. Зато је Завичајни музеј, уз подршку Министарства културе и информисања РС пре скоро две деценије, обезбедио термохигрографе, а 2015. године су обезбеђени и дата логери.

Други сегмент заштите музејских предмета је и њихова конзервација и рестаурација. Рестаурација се спроводи уколико желимо да предметима вратимо првобитни изглед и надоместимо елементе, који недостају, а конзервацијом се стабилизује стање предмета и своди на минимум могућност њихове девастације. Конзервацијом предмета су се кустоси бавили од оснивања музеја, а од 2012. године се спроводи пројекат систематске заштите музејских предмета од метала и комбинованих са металом из различитих збирки Музеја.

Све је почело од заштите једног од највреднијих експоната из нашег фонда. У питању је сребрни појас типа Мраморац из Батинца (6-5. век пре н.е.), на коме су примећене нагле промене на површини, које су могле да укажу на убрзано пропадање предмета. Пројектом Завичајног музеја, који је финансирало Министарство културе и информисања РС, 2012-2014. године, спроведен је, у сарадњи са Централним институтом за конзервацију у Београду, конзерваторски поступак на адекватан начин, као пример добре праксе, што је и публиковано у издању ЦИК-а и Завичајног музеја 2015. године. Прве године је дијагностиковано стање предмета и састав материјала од којих је направљен и елемената патине која га угрожава, применом мултидисциплинарног приступа. Наредне 2013. је спроведен пажљив конзерваторски третман и појасу je враћен његов задивљујући изглед и сјај. Како би се овај драгоцен предмет заштитио од даље девастације, одлучено је да се за њега направи посебна музејска витрина, која је херметички затворена, штити изложене предмете од загађивача из ваздуха, температурних осцилација и поседује комору за депоновање силика гела који одржава стабилну релативну влажност ваздуха у витрини. Пројекат конзервације сребрног појаса показао се као јединствена прилика, не само за проучавање узрока пропадања, стања очуваности предмета и сам конзерваторски третман, већ и за побољшање услова излагања и естетског доживљаја експоната, као и унапређење конзерваторске струке и саме музејске делетности. Данас су у посебној музејској витрини, сем сребрног појаса изложене и три сребрне фибуле типа Чуруг (5-4. век пре н.е.).

Сарадња са ЦИК-ом, а уз подршку Министарства културе и информисања РС, је настављена 2015. године пројектом заштите музејских експоната од метала и комбинованих са металом, када је конзервирано 115 експоната из Археолошког, Историјског и Уметничког одељења, а 2019. године још 103 музејска предмета. Данас је већина њих на сталној поставци музеја. Сем конзерваторског третмана, кроз пројекте Министарства се обезбеђује опрема и средства за мале захвате чишћења музејских предмета, као и амбалажа за транспорт и њихово депоновање, али и постаменти за њихово излагање.

Ове 2022. године Министарство културе РС је финансирало шесту етапу овог пројекта, са циљем да сви музејски предмети од метала и композитних са металом из фонда Музеја буду заштићени и обезбеђено њихово трајање. Заштићено је још 115 експоната из три одељења Завичајног музеја Јагодина.

Брига о предметима се наставља, а реконструкцијом музејске зграде, преуређењем простора, депоа и организовањем нове сталне поставке, која ће имати адекватан инвентар, музејске витрине израђене по принципу превентивне конзервације, обезбедиће се оптимални услови за излагање и чување музејског фонда и бољу читљивост експоната. Генерације ће у будућности тумачити нашу прошлост кроз интеракцију са музејским предметима на нашим изложбеним поставкама.