Пише: Смиљана Додић, музејски саветник
Необична прича о комадићу античке бронзе откривеном међу студијским материјалом Археолошког одељења Завичајног музеја, коме је професор Мирослав Вујовић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду удахнуо нови живот, није се завршила његовим публиковањем у прошлогодишњем издању Зборника Народног музеја у Београду (Вујовић М. (2021), Римски додекаедар из Завичајног музеја у Јагодини, Зборник Народног музеја у Београду XXV/1, 251-262). Фрагментић бронзаног предмета у коме је проф. Вујовић препознао угаони део правилног дванаестостраничног полиедра – додекаедра (δωδεκάεδρον), најсавршенијег од пет Платонових тела, припадао је врсти направе каква већ три века привлачи пажњу археолога, астронома, математичара, без коначног разрешења њене намене.
Истраживањима професора Вујовића овај мистични предмет добио је своју идеалну реконструкцију и могуће типолошко и хронолошко опредељење, чиме је привукао пажњу не само стручне јавности, већ и бројних поштовалаца археологије, а међу њима и нашег познатог стрип аутора Саше Ракезића алиас Александра Зографа. Овај међународно признати уметник последњих година је израстао у једног од најзанимљивијих промотера нашег археолошког наслеђа, које већ дужи низ година у стрип форми представља читалачкој публици недељника Време.
Посебно смо поносни на чињеницу да је јунак једног од најновијих археолошких стрипова из пера Александра Зографа, објављеног у издању Времена број 1650 од 18.08.2022. под називом „Римски додекаедар“ постао управо овај експонат Завичајног музеја у Јагодини, чиме је на најсликовитији начин указано на улогу и значај свих појединаца у очувању наше културне баштине. С друге стране, ова стрип прича омаж је једном тихом човеку, врсном познаваоцу римске археологије, некадашњем кустосу Античке збирке Завичајног музеја Радовану Петровићу (1955-2018), који је у овом комадићу бронзе препознао предмет какав је у античко време могао имати много већи значај и утро пут будућим истраживачима…
Опширније на линку.
