Пише: Смиљана Додић, музејски саветник
Почетком октобра месеца започели смо заштитна археолошка истраживања унутар цркве Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору, у народу познате као манастир Ивковић. Ова светиња представља парохијску цркву неколико села са територије Града Јагодине и општине Рековац – Ивковачког Прњавора, Беочића, Драгошевца, Тополе, Медојевца и Лоћике. Позив за сарадњу јагодинском музеју упутио је јереј Милош Тодоровић, парох Српске православне Црквене општине лоћичке при храму Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору, желећи да покрене радове на санацији влаге и замени постојећег пода.
Обзиром да је Црква Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору утврђена за споменик културе Одлуком Владе Републике Србије из 2005. године, пре било каквих интервенција било је нужно обавити археолошка истраживања.
Ова богомоља, подигнута на старом култном месту, смештена је у клисури Жупањевачке реке, на самом изласку из Ивковачког Прњавора, више сеоског гробља. У народу је позната као Манастир Ивковић, иако је још 1826. године, када је посетио Јоаким Вујић, била парохијска црква, а не манастир. Према предању подигао ју је кнез Лазар и даровао свом кованџији Ивку, по коме је некадашњи манастир и добио име. Године 1768. Ивковић је обновљен и постао метох Каленића.
Сама црква је више пута паљена и обнављана, президана је каменом и омалтерисана кречним малтером. Скромних је димензија, приближно 12 х 6 m, са припратом, наосом и олтарском апсидом. Затечени под цркве није првобитан, обзиром да је, према документацији Завода за заштиту споменика културе, дашчани под замењен каменим, осим на месту гроба на јужној страни припрате.
И ту почиње наша авантура – добили смо прилику да завиримо у све интервенције брижних парохијана на обнови и одржавању ивковачке цркве. Мештани околних села, предвођени младим свештеником Милошем Тодоровићем започели су ово одгонетање, ослободивши нас тешког рада на уклањању савременог пода и његове бетонске супструкције. У нижим зонама приступили смо уклањању нивелационог слоја песка, испод кога смо затекли не дашчани под, који је очигледно био уклоњен при изради савременог пода, већ под од опека који је, судећи по налазима новца под њим, постављен пред избијање Другог Светског рата. Забележили смо и постојање старијег пода од набоја премазаног малтером, а права посластица било је откриће мање зоне поплочане танким опекама у виду саћа, хексагоналног облика. Најстарији ниво до кога смо ове недеље дошли, судећи по налазима новца, хронолошки се везује за другу половину 19. века.
А онда смо отворили сонде…
(Наставиће се…)
