Skip to content Skip to footer
ОТВОРЕНО 8 - 18 Пон-Пет, 10-15 Суб
Кнегиње Милице 82, Јагодина
ОТВОРЕНО 8 - 18 Пон-Пет, 10-15 Суб
Кнегиње Милице 82, Јагодина

ЈАГОДИНСКИ ФОТОГРАФИ: Mилан Вучић (1873–1937)

Виртуелна Галерија Завичајног музеја Јагодина

Аутор изложбе: Јасмина Трајков

Mилан Вучић (1873–1937)

Породица Вучић пореклом је из Врања, одакле су се доселили у Јагодину шездесетих година 19. века. Милан је рођен у Јагодини 1873. године, а отац Манојло Вучић, најпре је био рабаџијски слуга, па кантарџија и трговац. Милан Вучић је основну школу и 4. разред реалке завршио у Јагодини, а 5. и 6. разред гимназије у Београду. Због болести се вратио у Јагодину. Боловао је од туберкулозе вратних жлезда, био оперисан и опоравио се и преживео захвљаујући нези јагодинског лекара Жике Миленковића, који му је био пријатељ. По завршеном школовању, одлазио је често у Беч где је могао да се упозна са фотографијом и набави опрему. Био је ожењен Живком, родом из Параћина, имали су четворо деце. Најпре се бавио трговином, као и његов брат Тома, а затим отвара фотографску радњу, касније и биоскоп. Умро је у Јагодини, 4. децембра 1937. године.

Милан Вучић је фотографијом почео да се бави почетком 20. века и то најпре аматерски. Фотографску вештину научио је у Бечу или од Петра Јулинца у време док је он радио као фотограф у Јагодини. Могуће је да је у једном периоду од њега преузео вођење радње. Један је од учесника Прве изложбе фото аматера одржане у Београду 1901. године. У каталогу ове изложбе наведени су називи десет фотографија чији је Вучић аутор: Црква у Малом Црнућу, Из главне улице у Јагодини, Кућа поп Тасе Харачлије, Саборна црква у Јагодини са околином, Моја породица, Саборна црква у Јагодини, Моји рођаци, Улица у Јагодини, Сеоски сватови и Јагодинска пивара. Из назива ових фотографија закључује се да је снимао у екстеријеру и да је бирао различите мотиве: портрет, пејзаже, ведуте, архитектуру, светковине…Био је и члан Одбора фотографског аматерског клуба.

Главна улица у Јагодини (данас Кнегиње Милице) у којој се налазио фотографски атеље Милана М. Вучића, прва деценија 20. века

Убрзо после поменуте изложбе, у центру Јагодине је отворио фотографски атеље и тако му је фотографија једно време постала професија. У ондашњој штампи jе 1911. године путем огласа тражио фотографског помоћника. Вучићев атеље био је веома продуктиван што доказује и број сачуваних фотографија. Осим на портретима, печат његовог атељеа налазимо и на снимцима на којима су ученици и предавачи Мушке учитељске школе, радио је и посмртне портрете, а забележен је и као фотограф који је овековечио посету краља Петра I Карађорђевића Јагодини у лето 1907. године. Ови снимци се налазе на разгледницама јагодинских издавача Ђорђевића и Гилића.  

У току 1910. године отворио је у Јагодини стални кинематограф под називом „Електро– биоскоп М. М. Вучића”. Исте 1910. године нудио га је на продају. За време Балканских ратова, вероватно из економских разлога, Вучић је напустио фотографију као занимање и посветио се претежно механичарским пословима и биоскопу. Имао је електро-техничку и механичарску радњу која се априла 1914. године оглашавала у штампи да продаје све врсте пумпи и лампи, као и да продаје и инсталира петролејске лампе за јавно осветљење и биоскопске апарате.

Реверс рекламне разгледнице за филм „Изгубљени рај“ који је био на репертоару биоскопа „Вучић“ 6. априла 1941. године.

После Првог светског рата издавао је свој фотографски атеље у закуп другим јагодинским фотографима (Јовану Петровићу и Александру Лазарову). Aктивно се бавио приказивањем филмова у свом биоскопу, ангажујући у том послу и чланове своје породице који су наставили да воде биоскоп и после Вучићеве смрти.

Виртуелна изложба