Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник

Заштита културних добара, иако уређена законима и прописима, веома често не постиже нужне домете. Разлози су многи, од непоштовања закона и распрострањеног вандализма до тога да велики број споменика није ни проглашен за културна добра.

Погубан утицај на стање културно-историјске баштине имају и зуб времена, елементарне непогоде, ратна разарања. Повод за овај осврт тиче се судбине јавних споменика једне од некада водећих породица старе Јагодине која одавно нема потомака ни наследника. Реч је о породици Косовљанин, чији је родоначелник Јован Николић (1818-1882), први власник Јагодинске пиваре, који је због свог косовског порекла понео презиме Косовљанин.

Његов бронзани портрет у дубоком рељефу из 1903. године, рад значајног вајара Симеона Роксандића, чува се у нашем Музеју. То је један од најмаркантнијих експоната на сталној поставци јер је реч о првој јавној скулптури у Јагодини пошто се првобитно налазио на фасади Јагодинске пиваре. У повлачењу аустро-угарских трупа 1918. пивара је оштећена када је и он отпао са свог места а од 1971. чува се у нашем Музеју. Током израде портрета вајар је за предложак користио мали сликани портрет који се некада налазио у Београду, у стану Јована Којића, праунука Косовљанина, где су снимане и неке епизоде серије „Бољи живот“, па се и та занимљива слика повремено може видети на комоди у позадини кадра.

Косовљанин је забележен и другде, на једном сликаном портрету Ђуре Јакшића и на пар фотографија. Једна се налазила и на високом обелиску од црног мермера, на породичној гробници Косовљанина на Старом гробљу у Јагодини, али ње више тамо нема. Још 2017. након година под дејством сунца и мраза, овални медаљони с ликом Јована Косовљанина и његовог сина Михајла отпали су из оквира. На срећу, пријатељ нашег Музеја, Владан Димитријевић, уочио је то на време па су отпали медаљони брзо пренети у музејски депо. Михајлов портрет, раније на ниској плочи, није претрпео оштећења али се Јованов разбио на три дела јер је пао с веће висине. Нажалост, пре више дана са обелиска је нестао и лик Јованове прве жене Катарине (1829-1879), али га нисмо нашли у подножју. Пре него што су медаљони почели да отпадају, породична гробница Косовљанина већ је била тешко девастирана јер је половина коване ограде скинута с парцеле и по свој прилици продата као старо гвожђе. Споменици Старог гробља сталан су предмет пажње музејских екипа због чега су многи вишекратно снимани за документацију. Ипак, фотографски снимци нису довољни да би се баштина сачувала на одговарајући начин. Упоредо са судбином Јагодинске пиваре урушава се и породична гробница њених првих власника. На плочи под обелиском стоје још медаљони с ликовима Михајлове жене Калиопе, Пештанке грчког порекла, као и њихове двоје деце, Данице и Јована, који су обоје страдали 1918. године у епидемији тзв. Шпанског грипа.