Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
У музејској Збирци икона налазе се и оне штампане на хартији од којих је тек мањи број изведен неком од графичких техника. Иако су све оне драгоцене, изузетну вредност има по формату најмања, за коју се данас може рећи да је једини познати, а по свој прилици, и једини сачувани графички отисак ове врсте с представом Св. Јована Владимира на одру. Реч је о колорисаном бакрорезу (15 х 18 cm), који је са збирком средњовековних рукописа донео из Хиландара у варош Јагодину 1893. године Богољуб Тирић, професор француског и старословенског језика, те директор у више српских гимназија. Захваљујући труду Анице Јовановић, професора српско-хрватског језика у јагодинској Гимназији, која је тада радила у нашем Музеју, она је до ове грађе дошла 1971. године јер је постигла да је Музеју дарује Жермен, супруга Тирићевог синовца Момчила.
Старији истраживачи грчких папирних икона (D. Papastratou, Д. Давидов) у своје време су пронашли пар сличних графика. Прва се налази у књижици штампане службе светитељу из 1690. године, а њен аутор била је венецијанска граверка и монахиња, сестра Изабела Пичини (1644–1732), припадница фрањевачког реда. Друга варијанта постоји у сличном издању из 1774. али је њен аутор непознат гравер. Крајње необично је то што се у збирци манастира Хиландара чува бакрорезна плоча с које је наш примерак некада отиснут, али је у међувремену та плоча оштећена јер је по средини пробушена. Поређењем примерака долази се до закључка да је јагодински примерак ближи отиску из издања из 1774, него оном из 1690. Иако је наш примерак објављен још 1994. године, новији истраживачи су га превидели у својим чланцима и књигама, репродукујући само плочу из Хиландара. При том, литература доноси конфузне податке услед погрешног датовања различитих отисака.
Јован Владимир (око 990–1016) био је владар средњовековне Дукље, страдао од руке цара Јована Владислава, Самуиловог сина. Његов култ се у прво време ширио по Балкану несразмерно, о чему сведоче култни списи настајали најпре на латинском а касније и на грчком и старословенском. Током каснијих векова његове представе се умножавају у црквама од Грчке до Мађарске. Иако су његове мошти преношене на разна места, данас је средиште култа црква Шин Ђон у Елбасану, док се у Бару налази монументални храм посвећен Св. Јовану Владимиру. Једна од очуваних икона с циклусом житија, преносом моштију, чудима и ликом Карла Топије као обновитеља цркве Шин Ђон, потиче из цркве манастира Арденице а чува се у музеју у Корчи.
