ЈЕСЕН АРХЕОЛОГА

Након успешно реализованих археолошких ископавања у Ивковачком Прњавору, археолошка екипа Завичајног музеја: Соња Перић и Смиљана Додић, у сарадњи са стручњацима Археолошког института: Петром Милојевићем и Александром Капураном, наставила је истраживања територије града Јагодине, кроз пројекат „Систематска археолошка проспекција јагодинског краја“, који је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Касна јесен, када вегетација падне, када је летина подигнута са њива, а оранице припремљене за нову сетву, идеално је време за рекогносцирање, обилазак терена, откривање и евидентирање археолошких локалитета. Велика територија Јагодине са атарима 52 села и богатство археолошког материјала, које земљиште скрива, условили су да овај пројекат буде планиран као вишегодишњи. Првом кампањом, која је започела 07.11.2022. године, планиран је обилазак петнаестак села у сливу реке Белице и на црновршким странама.

Давно је потврђено да је Јагодински крај насељаван од млађег каменог доба кроз све периоде прошлости, а као главне погодности истицане су блага клима, плодна речна долина, богатство извора, мањих река и потока, минерално благо планинског залеђа и географски положај на једној од најважнијих балканских саобраћајница.

Преданим радом стручњака јагодинског музеја од његовог оснивања, пре свега археолога Сава Ветнића и Милорада Стојића, евидентирано је 269 археолошких локалитета, од праисторије до средњег века, на нашој територији и прикупњен покретни материјал, који се чува у Завичајном музеју, а на 27 локалитета су спроведена и археолошка ископавања. Међутим, због непотпуне документације и недостатка савремених технологија у прошлости, за већину тих налазишта немамо њихово прецизно просторно позиционирање. Циљ ових рекогносцирања је систематизација, ревидирање и допуна постојећих података, проналажење раније откривених локалитета и откривање нових и одрeђивање ГПС кордината на којима се они налазе, као и утврђивање карактеристика образаца насељавања и потенцијалних економских активности насеља у контексту њихове животне средине током разних периода прошлости.

У сарадњи и уз подршку председника месних заједница и у разговору са мештанима села која обилазимо и њихову драгоцену помoћ, добијамо вредне податке о топонимима, локацијама које тражимо и потезима на којима се јавља археолошки материјал приликом обраде земље, као и изворима сировина, глиништима, врелима, налазиштима кремена и другим усменим казивањима.

Детаљном анализом података добијених на терену, упоређивањем старе документације и материјала из Музејa са новооткривеним налазима, добићемо прецизне податке о броју локалитета, тачној локацији, њиховом распростирању, врсти и стилско-типолошким одликама материјала, хронолошком опредељењу и културама које су овде егзистирале, као предуслов за израду детаљне карте археолошких налазишта на територији Јагодине, а тиме и употпуњавање археолошке мапе Србије. Евидентирањем, публиковањем и регистровањем археолошких локалитета, штитимо и чувамо нашу археолошку и културну баштину, а самим тим и нашу земљу.