Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
Ових дана навршило се 45 година од смрти истакнутог прегаоца српског новинарства, књижевности, публицистике и историографије, Светислава Шумаревића, чији портрет, рад словеначког вајара Лојза Долинара, краси сталну поставку нашег Музеја. Шумаревић је био рођен у Јагодини 25. маја 1887. од оца Теодосија и мајке Љубице. После стицања основног образовања у Јагодини, гимназију завршава у Београду, те високо школовање наставља у Француској и у Паризу дипломира хемију. Ипак, његова интересовања била су од најранијих година усмерена ка стваралаштву па се већ од 1910. бави новинарством и књижевношћу, проучава српско позориште и штампу, те преводи с италијанског. Био је уредник низа новина: Дневни лист, Београдски дневник, Време, Новости, Реч, као и шеф одсека Централног прес-бироа и дописник из Париза. Осим што краће текстове публикује у листовима у којима је радио, објављује их у новинама и часописима као што су Мисао, Југословенски гласник, Југословенске народне новине, Глас народа, Нова смена, Врбаске новине, Самоуправа. У Првом светском рату имао је чин поднаредника и био је носилац Албанске споменице.
Као књижевник Шумаревић је објавио три романа, Нула (Београд 1920), Десет осмеха (Београд–Сарајево 1923) и Сто једна страна (Београд 1924), као и једну кратку прозу Бањска лепотица (Београд б. г.). Бавећи се публицистиком оставио је значајне радове посвећене домаћој штампи и новинарству као што су La presse Yougoslave (Belgrade 1937), Подунавка: документарни прилог историји српске штампе (Београд 1938), Штампа у Срба до 1839 (Београд 1939), Сербскија новини 1791-1941 (Београд 1941), али такође су важни и његови историографски прилози Словенски триумф. Словенска крв спасава аустријску престоницу. 250 година од друге опсаде Беча (Београд б.г.), Димитрије Давидовић: биографски моменти (Београд 1934), Читалиште (Београд 1938) и Ђура Јакшић: недовршен роман, смрт, од Алимпића до Алимпија (Београд 1939), који откривају широк обим тема и знатну дубину његовог образовања. Кључни Шумаревићев историографски спис јесте књига Позориште код Срба (Београд 1939) која по захвату и прикупљеној грађи представља темељну студију за познавање ранијег српског театра.
Свој богат и занимљив живот Шумаревић је окончао мирно у дубокој старости у Београду 19. новембра 1977. Ипак, његова жеља била је да почива на Старом гробљу у Јагодини уз родитеље, на парцели у близини Гробљанске цркве Ракића. Уз високи надгробни усадник који је 1901. подигнут над гробом његове мајке, Шумаревићев споменик има облик отворене књиге као речит симбол једног живота посвећеног књизи и перу. Тада је и наш Музеј као оставштину овог значајног Јагодинца добио уз његов портрет и његову личну библиотеку. Шумаревића је могуће видети и чути на телевизији у оквиру канала „Трезор“ где ТВ Београд повремено емитује старе емисије. Реч је о ТВ фељтону – Хотел Москва, занимљивом разговору са Светом Шумаревићем и новинаром Лолом Димитријевићем, који је био снимљен у чувеној кафани Хотела „Москва“ у Београду 1976. године.
