Саво Ветнић
Brief info
Саво Ветнић, археолог (18.11.1934, с. Боговина/Бољевац-28.12.2010, Јагодина)
Основну и средњу школу завршио је у Параћину. Био је члан геолошко-археолошке групе јагодинске гимназије која је истраживала простор Јагодине и средњег Поморавља. Уписује се на Групу за археологију Филозофско-историјског факултета у Београду 1.10. школске 1955/56. године. У периоду 1. 5. 1958.-1. 3. 1959. године био је у сталном радном односу у Кошаркашком клубу „Црвена звезда“ из Београда. Студије археологије окончава 24. 6. 1961.године.С обзиром да је био стипендиста Народног одбора среза Светозарево у ову институцију је примљен на рад 1. 9. 1962.године. Распоређен је за референта у Одсеку за просвету и културу са основним задатком да обнови рад Завичајног музеја. Крајем 1962. Године прелази на рад у новоосновани Народни одбор среза Крагујевац. Започео је рад у музеју 1. 5. 1963. године. Био је упоредо управник установе и стручњак Археолошког одељења. Стручна звања: кустос (1975. -признат стручни испит), виши кустос (1976-1982), музејски саветник (1982). Управљачке функције: управник (1. 5. 1963. - 31. 5. 1978; 1. 2. 1978. - 30. 11. 1980). У периоду од 1. 10. 1965. до 1. 7. 1966. године налазио се на специјализацији у Бугарској. Крајем 60-их и почетком 70-их година 20. века био је председник регионалног огранка Музејског друштва Србије. Као археолог обишао је читаву територију средњег Поморавља евидентирајући значајне локалитете из различитих периода. Реализовао је неколико значајних пројеката. Године 1969. био је руководилац археолошких ископавања неолитског локалитета „Слатина“ у селу Дреновац код Параћина, када су пронађени и данас светски познати примерци неолитских фигурина „Моравка“ и „Мајка са дететом“. Био је члан Српског археолошког друштва. Аутор је и коаутор неколико сталних поставки Музеја (1964, 1965, 1966, 1969, 1972, 1983, 1992, 1996), археолошких и историјских изложби. Учесник је домаћих и страних археолошких и историјских стручних скупова. Писао је за стручне часописе. Велики број текстова објавио је у локалној штампи („Нови пут“, „Каблови“, „Доба“, „Štampa“). Завршну фазу његовог рада обележили су текстови са историјском тематиком.
