Пише: Бранислав Цветковић, музејски саветник
Међу боље очуваним грађевинама старе Јагодине посебну пажњу привлачи кућа у улици Кн. Милице бр. 6, јер се истиче фасадом која је и модернистичка и романтичарска пошто на њој доминира балкон изведен у виду бродског прамца.
Објекат је привукао пажњу и Милана Просена, историчара уметности и архитектуре, доцента Факултета примењене уметности у Београду: у докторској дисертацији из 2014, посвећеној стилу Ар деко (Art Deco) у српској архитектури, Просен каже: „Осим зграде Дома јагодинских трговаца, дела Момира Коруновића, у оближњој улици Кнегиње Милице 6 подигнуто је здање по пројекту непознатог неимара, које спада у најефектнија остварења орнаменталног ар декоа формираног у модерном дискурсу српске међуратне архитектуре, које извијеном орнаментисаном балустрадом балкона буди асоцијацију на бродски прамац,“ дајући два снимка фасаде ове занимљиве стамбене куће у чијем се приземљу годинама смењују локали различите намене. У документацији у оквиру Збирке архитектуре нашег Музеја, осим дигиталног снимка, постоје још две старије фотографије објекта: на оној из средине 1990их, у већем локалу је већ посластичарница а у мањем, популарном подрумчету је Casino док је на нешто старијој, у већем берберска радња „Тодор Дирак“ а у мањој Флипотека.
Захваљујући г-дину Драгану Васићу из Јагодине који је пре пуних десет година нашем Музеју поклонио оригиналан пројекат с планом ове куће, позната су имена и првих власника куће, као и њеног пројектанта. Кућа је била пројектована за водећег јагодинског трговца и банкара, имућног Петра Таушановића (1847-1934), али је у наслову плана његово име накнадно преправљено у Жив. П., тј. у име Петровог старијег сина Живојина Таушановића (1886-1964), такође банкара. Аутор пројекта био је Франо Урбан, словачки архитекта, који је живео и радио у нашој земљи између 1924. и 1937, када је преминуо. Пошто на њему нема записаног датума, Урбанов особен рукопис, те његов округли печат и потпис, казују да је извео план око 1930. године. Предвиђена фасада на плану изведена је у целини и у складу с експресионизмом који је владао у европској архитектури између два светска рата. Урбанове куће и зграде лако се препознају јер је он широко користио тракасте испусте на платнима фасада, јарболе, окулусе као прозорске отворе или слепе украсе, као и бродски прамац у обликовању фасада и балкона. Штавише, додатну вредност јагодинском објекту даје то што је горњи део фасаде, у нивоу носача с јарболом, додатно стилизован у виду развијеног једра по чему се Урбан овде сасвим приближио скулпторалном схватању архитектуре.
Изведеним пројектима овог необичног архитекте посвећена је пажња тек недавно захваљујући труду др Владане Путник Прица са Филозофског факултета у Београду. Иако су његов рад оштро критиковали поједини водећи архитекти оног доба, Урбаново стваралаштво је трајно обележило градитељско наслеђе не само Београда већ и других места у Србији. Особеност овог јагодинског Урбановог пројекта (а у Јагодини их има неколико!) је у томе што припада објектима стављеним под заштиту државе 1976. године. То значи да је реч о засад јединој Урбановој грађевини која је проглашена за споменик културе, иако у то време није било познато да је он био њен архитекта.
