Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Пише: Соња Перић, виши кустос

Проучавајући живот у праисторији, веома је значјно покушати расветлити живот и игру деце и њихову улогу у најстаријим људским заједницама. Шта је то што су деца у материјалној култури праисторије за собом оставила, шта су користила, стварала и чиме су се играла?

Детињство је време када се уче вештине, образује личност, усвајају знања, ставови и системи вредности. У многим друштвима, деца имају значајну улогу у животу заједнице и активно учествују у многим пословима, а неке од активности, као што је чување стоке, доношење воде, сакупљање дрва за огрев, брање и сакупљање плодова из природе, готово увек припадају деци.

Од периода неолита, са почетком керамичке индустрије, лакше је идентификовати дечију активност. Деца остављају своје трагове на глини, у виду отисака прстију или ноктију на површини керамичких предмета, које сама израђују играјући се и учећи се вештини израде предмета од земље.

Као што је живот деце данас незамислив без предмета за игру, није много другачије било ни у периоду првих сточара и ратара. За разлику од играчака од дрвета и других материјала биљног порекла, који су лако разградиви, предмети од глине, који су у процесу производње печени или су горели у великим пожарима у којима су читава насеља нестајала, постојани су и очували су се до данас.

У групу керамичких играчака, између осталог, опредељујемо антропоморфне фигурине – „луткице“, које су за децу израђивали старији или су их сама правила играјући се глином крај скута својих родитеља. Оне су стилизоване, сведених форми, малих димензија и често несавршено моделоване, а понекад на њима налазимо отиске њихвих прстића и анализом папиларних линија, може се утврдити узраст деце, која су их израђивала.