Збирка камених доба

ЗБИРКА КАМЕНИХ ДОБА

Збирка камених доба, у оквиру праисторијске грађе Археолошког одељења, садржи богат студијски материјал и преко 1000 експоната који хронолошки обухватају период неолита: старији неолит – протостарчевачка култура (око 6200 – 5900. г.пре н.е), средњи неолит – старчевачка култура (око 5900 – 5300. г.пре н.е.) и млађи неолит – винчанска култура (око 5300 – 4500.г.пре н.е).

Предмети изузетног значаја и лепоте: керамичко посуђе, сликана и барботин, старчевачка керамика и глачана и орнаментисана винчанска, култне посуде и жртвеници, зооморфна и антропоморфна пластика, међу којом су јединствени и светски значајни примерци фигурина, као што је „Мајка с дететом“, оруђе од окресаног и глачаног камена и предмети од кости, прикупљани су од оснивања музеја до данас, са територије Средњег Поморавља, обиласцима терена, археолошким рекогносцирањима и систематским, сондажним и заштитним археолошким ископавањима, али и путем поклона и откупа. На овој територији, евидентирано је више од 200 налазишта на којима је откривен неолитски материјал. Кроз вишегодишње пројекте, покренуте 60-тих година 20. века: „Археолошка налазишта у Поморављу“, „Стари народи и културе на тлу града Светозарева“ и „Старчевачка култура у Поморављу“, као и пројекат „Стална археолошка радионица – средње Поморавље у неолитизацији југоисточне Европе“, који се реализује од 2002. године, истраживано је 20 локалитета, који сведоче о животу у неолиту. Већина истраживаних локалитета су вишеслојни, на којима најстарија насеља припадају протостарчевачкој или старчевачкој култури, од којих су најзначајнији „Буковачка чесма“ (Буковче) и „Појате-Појило“ (Белица). Године 2007. започето је истраживање локалитета „Дуњићки шљивари“ (Међуреч), насеља протостарчевачке културе, које је егзистирало два последња века 7. миленијума пре н.е. Богат винчански материјал је дало прво заштитно истраживање Завичајног музеја Јагодина, 1962. године, на локалитету „Мотел“ (Параћин), док је вишеслојни локалитет „Слатина-Турска чесма“ (Дреновац), са неолитским слојем дебљине преко 6 метара, дао најзначајније и најлепше налазе винчанске културе, који припадају фонду Музеја. Локалитети „Стублина“ (Супска), „Буљићке баре“ (Велики Поповић) и „Саставци“ (Својново) документују специфичности само млађег неолита, винчанске културе.

Кустос збирке: Соња Перић