Пише: Соња Перић, виши кустос
Завичајни музеј у Јагодини има успешну сарадњу са музејима, културним институцијама и научним установа у земљи и иностранству на пољу проучавања и презентовања археолошког наслеђа. Годинама уназад, негујемо сарадњу са БиоСенс институтом из Новог Сада, на обострано задовољство и добробит археолошке науке. Музеј у свом фонду има богату грађу са археолошких ископавања, која је континуирано предмет проучавања и анализа, све чешће, савременим методама, у сврху стварања комплетније слике живота у праисторији и тачних хронолошких опредељења појединих култура и истраживаних локалитета.
Сарадња ове две институције је започела 2016. године у оквиру пројекта BIRTH, mothers and babies, Prehistoric fertility in the Balkans 10000-5500 cal BC, на чијем челу је др Софија Стефановић, редовни професор Филозофског факултета у Београду. Тада је снимљено за 3Д пројекције, осам винчанских, женских фигурина из нашег музеја, од којих неке имају карактеристичне назнаке бременитости. Исте године је узето, за датовање, осам фрагмената животињских костију са локалитета Дуњићки шљивари у Међуречу, ископаваног 2007. године. Датовање узорака је извршено АМС методом на универизитету у Бристолу (University of Bristol, School of Chemistry), а добијени резултати у виду распона калибрисаних радиокарбонских датума представљени су 2020. године у раду групе аутора са овог пројекта, у часопису Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. Са 95,4 % вероватноће добијени датуми се крећу у распону од 6232. до 6010. године пре нове ере, што ово старијенеолитско насеље полуукопаних земуница временски опредељује у сам крај 7. миленијума пре нове ере.
Марта 2017. године је у павиљону Централне зграде Универзитета у Новом Саду, поводом 10 година постојања Европског истраживачког савета, отворена изложба Ново доба: Живот мајке и бебе у неолиту Балкана, у организацији БиоСенс института. На изложби су посетиоци могли да открију како је прва пољопривреда променила неолитски свет, како је промена економије утицала на фертилитет, чиме су се храниле бебе, и да виде неке од најлепших фигурина неолитских жена из 12 српских музеја. Централно место и заштитни знак изложбе је била јединствена, једна од најлепших винчанских фигурина, понос нашег музеја „Мајка с дететом“. 2021. године је као признање наше лепе сарадње, Музеј од БиоСенс-а добио фотограметријску 3Д реконструкцију ове куротрофне фигурине из Дреновца. Израдом веродостојних копија најзначајнијих експоната, ствара се могућност њиховог излагања ван нашег музеја и доступност широј публици, без опасности за девастацију музејског предмета.
Сарадња јагодинског Завичајног музеја и БиоСенс института ће се наставити на проучавању живота мајки и беба у праисторији, датовању праисторијских локалитета и продубљивању сазнања о неолитској пластици.
